Случај „Индекс” деценију без пресуде

Смедерево – Корупција на Правном факултету у Крагујевцу откривена је пре готово десет година, а случај „Индекс” још је отворен. После маратонског судског процеса од скоро седам година број оптужених је преполовљен, а суђење је почетком прошле године, због промене поротника, трећи пут враћено на почетак, иако је било у завршној фази.

Пред Вишим судом у Смедереву, где се суди за највећу корупционашку аферу у српској просвети, поново је у току доказни поступак, а када ће бити пресуда, још није познато.

– Може се очекивати да на рочишту 10. маја почне репродукција оптичких и тонских снимака. Када ће поступак бити окончан, зависи и од понашања осталих учесника у њему, јер се према закону улога суда своди пре свега на контролу исправности доказног поступка и оцену изведених доказа – каже за „Политику” Слађана Бојковић, председница Вишег суда у Смедереву која председава и судском већу у процесу „Индекс”.

У међувремену, поступци против појединих оптужених су обустављени због одустанка тужиоца од кривичног гоњења, смрти оптужених, али и наступања апсолутне застарелости. Тако се листа оптужених са 86 свела на 44.

– Битно је нагласити да мањи број оптужених не утиче на обимност доказа које треба извести, јер је чињенично стање јединствено и постоји међусобна повезаност радњи извршења дела – објашњава судија.

Оптужени према којима је поступак обустављен због застарелости, према тврдњама председнице Вишег суда у Смедереву, за сада нису покренули парнични поступак за накнаду штете због вођења кривичног поступка. Они, каже Бојковићева, нису тиме ослобођени оптужби, већ наступање застарелости само спречава тужиоца да их кривично гони.

Упитана да ли постоји рок до када би могла да застаре и друга дела за оптужене у овој афери, Бојковићева прецизира да за кривично дело примања мита, за које се по закону може изрећи кана затвора већа од 10 година, апсолутна застарелост кривичног гоњења настаје 30 година после извршења, док за кривично дело злоупотребе службеног положаја и давања мита, апсолутна застарелост настаје после 10 година.

– Будући да тужилац има законских могућности да у свакој фази поступка измени чињенични опис дела, а то значи и време извршења, не могу се тренутно изјаснити о евентуалном наступању апсолутне застарелости кривичног гоњења у даљем току поступка – каже Слађана Бојковић.

Како би се процес убрзао и спречило његово одуговлачење, судско веће је налагало привођење оптужених, вештачење здравственог стања, кажњавање, па чак и разрешење једног од бранилаца. Али, у случају оптуженог професора Предрага Стојановића, ништа није помогло. Бившег декана крагујевачког Правног факултета суд ни после седам година није успео да саслуша. У јулу 2013. појавио се под претњом суда да ће га полиција привести, али ни тада Стојановић није изнео своју одбрану, јер је донео нове лекарске налазе према којима је на боловању.

– Оптужени Предраг Стојановић је сваки свој изостанак са главног претреса правдао медицинском документацијом која је потврђивала постојање хроничних или акутних болести које напредују. И поред налога за привођење, Стојановић још није изнео своју одбрану на главном претресу – потврдила је судија Бојковић.

Најмасовнији судски процес у Србији којим је пред лице правде изведено чак 23 професора правних факултета, 33 студента и 32 посредника у лажирању испита, почео је у септембру 2009. године, и то из осмог пута. Прва оптужница подигнута је у августу 2007. против 37 особа, углавном професора, а на другој, из марта 2008. као и оптужног предлога тужилаштва из Крагујевца од октобра 2010, нашла су се имена 49 оптужених, углавном студената и посредника у корупционашком ланцу.

У лето 2006. године смедеревска полиција је на крагујевачки факултет, као студента инсајдера убацила инспектора Томислава Спасића. Први траг открио је сада првооптужени Саша Јовановић, аутомеханичар из Велике Плане, који је приликом хапшења због илегалне продаје украдених аутомобила, понудио Спасићу да му „заврши правни факултет” у замену за ћутање.

Прва група осумњичених професора, заједно са посредником Јовановићем, ухапшена је 20. фебруара 2007. Сви су пуштени да се бране са слободе и сви су негирали кривицу, осим бивше надзорнице у пожаревачкој „Забели”, Радмиле Јовановић Цанић, која је признала да је „купила” шест испита за 5.000 евра. Лажном дипломом напредовала је до места начелника обезбеђења у женском делу затвора.

Током судског процеса, напредак у каријери остварили су и неки оптужени професори – Предраг Стојановић је постао декан, његов претходник Иван Чукаловић, изабран је за судију Уставног суда Косова, а професорка Драгана Петровић постала је виши научни сарадник на Институту за упоредно право у Београду.

Оптужницом је прецизирано да су лажиране „шестице” коштале од 500 до 1.000 евра, док се до диплома правника долазило за 12.000 до 16.000 евра.