Транзит Венере преко Сунца

У ГЛАВНОЈ УЛОЗИ: РУЂЕР БОШКОВИЋ

Чиме нас купе књижевни јунаци? Да ли је могуће да нас за њихове судбине вежу некакве астролошке или нумеролошке тајне сакривене међу пасусима романа? Ко ће га знати. Онај који слабо верује у хороскопе и који уз то још прочита цитат Артура Шопенхауера који отвара нови роман Мухарема Баздуља „Транзит, комета, помрачење“ (Ајфелов мост) рекао би – нема шансе. „За ту јадну субјективност људску, услијед које они све доводе у везу са собом и од сваке мисли одмах у правој линији враћају се на себе, имамо необично јак доказ у астрологији, која доводи у везу ток небеских тијела са људским биједним ја, и везује комете на небу с људским зађевицама и нитковлуцима на Земљи“, вели на томе месту Шопенхауер.

Ипак, главни лик Баздуљевог романа – писац рођен у Дубровнику – проналази свог будућег књижевног јунака Руђера Бошковића захваљујући једном датуму. Осамнаестом мају. Осамнаестог маја рођен је Писац, иако је у родном листу грешком писало: деветнаестог, дакле осамнаестог маја, када је рођен и Руђер Бошковић, Пишчев главни јунак. Мухарем Баздуљ можда није предвидео, али постмодерна рачуна да ће се у игру укључити и читалац – управо ево овај који не верује у хороскопе, М. В., са свим нитковлуцима на Земљи, рођен дан раније, седамнаестог маја. Када се сабере: седамнаести, осамнаести и деветнаести, у зачуђујућој игри читаоца и Баздуљеве књиге која је у кораку такве астролошке игре и настала, испашће да се датуми баш нису поклопили. Писац већ у следећој реченици каже: „Осамнаести или деветнаести – небитно, ни хороскопски знак му се не мијења, бик у сваком случају.“

У првом делу романескног триптиха „Транзит, комета, помрачење“ приповедач нам описује пут Руђера Бошковића од Истанбула до Пољске 1762. године, пут са енглеским амбасадором Џејмсом Портером који је након петнаест година дипломатског службовања у Истанбулу, кочијом, са породицом кренуо кући, наоколо, преко Бугарске, Молдавије...

Откуд Руђер Бошковић у Цариграду? „Пошао је у Цариград проматрати транзит Венере преко Сунца, али се на путу непланирано дуго задржао у Италији те је транзит покушао проматрати из Венеције“, приповеда Мухарем Баздуљ. „Било је облачно, није видио ништа и добрано се узнемирио. Наредни транзит Венере преко Сунца збит ће се тек за осам година, а дотад ко жив, ко мртав. Иронично је заправо што је то за Сунце и Венеру кратак интервал.“ Транзит Венере преко Сунца писац мајсторски користи као метафору која ће три приче од којих се роман састоји спојити у исто сазвежђе. Транзити, комете, помрачења, игре небеских тела, спајају јунаке романа.

Главни међу њима је Руђер Бошковић, „исусовац, професор математике, астроном“, неуролог, археолог, путописац, песник помрачења који је путовао по Италији, европским земљама, у дипломатским пословима помагао родној републици, направио мапу Папинске државе, измерио меридијански лук Рим-Римини, начинио изворну теорију сила. И што је за конструкцију Баздуљевог романа најбитније: „Заступао релативност људске спознаје и развио посебно учење о простору и времену“, што подвлачи Писац док се спрема да почне да пише причу. Причу о дубровачком генију који је знао тајну огледала, генију рођеном тог осамнаестог маја.

„Коса му густа, црна, оштра; очи дубоко усађене; нос кукаст, превелик; усне стиснуте, а доста тамне, као да крију суспрегнуту чулност; поглед паметан и сумњичав. И стасит је странац, самоувјерен, скоро охол. Загледа Данијелова огледала, мјерка их, обилази.“ Не ставља овакав огледало на зид. За друге ствари оно њему треба.