Селективно сећање

Даниела Фулгоси је почетком деведесетих година, по завршетку студија, започела интензивну и запажену уметничку активност и већ тада било је очигледно да се на ликовној сцени промовише снажна ауторска појава на чијем примеру се потврђује теза о постојаној виталности класичних медија као што су цртеж, графика или колаж.

И у циклусу нових графика Фулгоси наставља да проблематизује феномен вишезначности ликовног дела у језичком коду фигурације и њеним експресивним поетским изданцима.

У гроплану композиције је људско лице које својим интензитетом попут јаког магнетног поља чини реалне димензије ових радова још већим, а утиску монументалности свакако доприносе оптичка визура композиције и њен цртачки и колористички динамизам. Фокусирањем људског лица у екранске кадрове и упечатљиве сторије, ауторка као дареконструише односе и догађаје – идентификације, иницијације, фаталне грешке...? Чак и у насловима радова – Отровни портрет, Непостојећи човек, Опсена, Губитник – пратимо основни идејни ток заснован на наглашеној визури психолошких стања присутних (и/или одсутних бића) и њиховим комплексним односима и карактерима. Појединачно или удвојено лице у форми диптиха, као поље ауто/рефлексивних стања и израза грча, смеха, страха, одсутности или неке друге сугестивне гримасе, свеједно, на линији је могућег дијалога, самоспознаје кроз сазнање о Другом. Исто тако, може се рећи да су ове графичке ситуације, пре свега, визуелно засићене јединице, а као трансмитери селективног сећања оне представљају својеврсну енциклопедију приватног живота са елементима историје, културе и уметности.

„Само онај уметник који поседује љубав и умешност у занату треба да ради графику”, записао је Кирхнер. Графике Даниеле Фулгоси утемељују овај Кирхнеров историјски и практичан став, а њен афинитет за технику линореза у непосредној је вези са идејним и визуелним особеностима самог рада – енергија увијене и таласасте линије, квалитет цртежа, експресија гестуалне спонтаности, живи графизам доведен до мреже растерних вибрација, пасажи богатих колористичких вредности црне, црвене, плаве, мноштво детаља у разуђеној форми пројекције лица и његовог карактера, софистицирано понављање с разликама – део су богатог структурисања отиска и примарне оптике у којој кулминира импресивна визуелизација фактографских чинилаца. Исто тако, својим линорезима Фулгоси на најбољи начин ревитализује ову данас, такорећи, бочну технику коју често користе студенти, и сопственим примером демантује евентуалну идеју о њеној превазиђености или истрошености.

Гледајући на графику као поље аутентичног израза у оквиру савремене уметничке сцене, нови радови Даниеле Фулгоси садрже ноту фигуралног предзнака и манифестацију жестоку експресивну моћ уметнице у пуној стваралачкој зрелости.