Selektivno sećanje

Daniela Fulgosi je početkom devedesetih godina, po završetku studija, započela intenzivnu i zapaženu umetničku aktivnost i već tada bilo je očigledno da se na likovnoj sceni promoviše snažna autorska pojava na čijem primeru se potvrđuje teza o postojanoj vitalnosti klasičnih medija kao što su crtež, grafika ili kolaž.

I u ciklusu novih grafika Fulgosi nastavlja da problematizuje fenomen višeznačnosti likovnog dela u jezičkom kodu figuracije i njenim ekspresivnim poetskim izdancima.

U groplanu kompozicije je ljudsko lice koje svojim intenzitetom poput jakog magnetnog polja čini realne dimenzije ovih radova još većim, a utisku monumentalnosti svakako doprinose optička vizura kompozicije i njen crtački i koloristički dinamizam. Fokusiranjem ljudskog lica u ekranske kadrove i upečatljive storije, autorka kao darekonstruiše odnose i događaje – identifikacije, inicijacije, fatalne greške...? Čak i u naslovima radova – Otrovni portret, Nepostojeći čovek, Opsena, Gubitnik – pratimo osnovni idejni tok zasnovan na naglašenoj vizuri psiholoških stanja prisutnih (i/ili odsutnih bića) i njihovim kompleksnim odnosima i karakterima. Pojedinačno ili udvojeno lice u formi diptiha, kao polje auto/refleksivnih stanja i izraza grča, smeha, straha, odsutnosti ili neke druge sugestivne grimase, svejedno, na liniji je mogućeg dijaloga, samospoznaje kroz saznanje o Drugom. Isto tako, može se reći da su ove grafičke situacije, pre svega, vizuelno zasićene jedinice, a kao transmiteri selektivnog sećanja one predstavljaju svojevrsnu enciklopediju privatnog života sa elementima istorije, kulture i umetnosti.

„Samo onaj umetnik koji poseduje ljubav i umešnost u zanatu treba da radi grafiku”, zapisao je Kirhner. Grafike Daniele Fulgosi utemeljuju ovaj Kirhnerov istorijski i praktičan stav, a njen afinitet za tehniku linoreza u neposrednoj je vezi sa idejnim i vizuelnim osobenostima samog rada – energija uvijene i talasaste linije, kvalitet crteža, ekspresija gestualne spontanosti, živi grafizam doveden do mreže rasternih vibracija, pasaži bogatih kolorističkih vrednosti crne, crvene, plave, mnoštvo detalja u razuđenoj formi projekcije lica i njegovog karaktera, sofisticirano ponavljanje s razlikama – deo su bogatog strukturisanja otiska i primarne optike u kojoj kulminira impresivna vizuelizacija faktografskih činilaca. Isto tako, svojim linorezima Fulgosi na najbolji način revitalizuje ovu danas, takoreći, bočnu tehniku koju često koriste studenti, i sopstvenim primerom demantuje eventualnu ideju o njenoj prevaziđenosti ili istrošenosti.

Gledajući na grafiku kao polje autentičnog izraza u okviru savremene umetničke scene, novi radovi Daniele Fulgosi sadrže notu figuralnog predznaka i manifestaciju žestoku ekspresivnu moć umetnice u punoj stvaralačkoj zrelosti.