О једном прекинутом преносу

Има писама које није требало написати, оних која су стигла прерано или прекасно, али има и писама која се, с обзиром на тему, могу увек написати и одаслати. Ово је једно такво писмо.

Пре тачно сто година, 18. априла 1916, почело је пребацивање опорављене српске војске са острва Крф у Јонском мору на тек отворени Солунски или Источни фронт.

Кратак подсетник: после атентата у Сарајеву на престолонаследника Аустроугарске монархије Франца Фердинанда 28. јуна 1914, Аустроугарска је објавила рат краљевини Србији, 1915. су јој се придружиле Немачка и Бугарска, српска војска се под борбом повлачи, прелази албанске планине и евакуише на острво Крф.

Страдања су огромна, само на острву Виду, око два километра удаљеном од града Крфа, у импровизованој болници за неколико недеља умрло је око седам хиљада деце и регрута, толико потхрањених да им није било спаса. Сахрањивани су у такозвану Плаву гробницу, воде јонског мора.

У Првом светском или Великом рату, страдало је око милион и двеста хиљада становника Србије, од тога осам стотина хиљада од тифуса, колере, терора, глади. Дан 18. април је одређен за национални дан сећања, организацију обележавања је преузело Министарство за рад, борачка и социјална питања, све под покровитељством председника Републике Србије.

Тешко је и данас наћи неког у Србији ко нема родбинске везе са јунацима и жртвама Великог рата, прадеду, рођака по очевој или мајчиној страни, породично или колективно сећање.

Мој прадеда Милосав, село Кикојевац, Горња Гружа, срез книћански, ратник је из Великог рата, прешао Албанију, разболео се од тифуса на приморју, пребачен за Бизерту, ослепео на једно око од болести. Сећам се тог мутног, левог ока. Његов млађи брат је погинуо у јуришу на „леђима јежа” 1918, примљен у одред јер није био ожењен а имао је браћу, то је био услов. Једно од мојих првих сећања, кроз маглу раног детињства била је песма коју ми је мајка певала, а лепо је певала. Песма се зове „Лађа француска”.

Направљен је план за обележавање Стогодишњице: 18. априла у 11. сати комеморација на острву Видо, у 13 сати полагање венаца у воде Јонског мора, у 15 сати отварање нове изложбе у Српској кући, и у 21 сат по локалном времену свечана академија у Гувернеровој палати, на авенији Листон. Сви догађаји су припремљени у тесној сарадњи српске стране са општином Крф и властима у Атини.

Како би јавност у Србији могла да у директном преносу прати први и последњи догађај, договорен је састанак са генералним директором ЈСРТС који је одржан 24. фебруара у 12 сати, ком су осим директора присуствовали два саветника из Кабинета председника републике, државни секретар у Министарству за рад, борачка и социјална питања и њихови сарадници.

Договорено је да ће се вршити два директна преноса на првом каналу, у 11 сати са Вида и у 21 сат (по српском времену у 20 сати) из Гувернерове палате.

На извиђање на Крф, осим људи из министарства за РСБ, Кабинета председника, иде и техничко лице у име телевизије.

Сигнализирају се разни проблеми од стране РТС, да немају новац за директан пренос, Кабинет се ангажује и РТС добија потребан новац, следи проблем како немају партнера са грчке стране, Кабинет преко почасног конзула налази партнера на Крфу, сигнал са немачког сателита не може да се спусти на земљу, налазимо контакт за грчки сателит, сигнал се спушта на земљу.

У међувремену, креће бујошијада, не обавештавајући нас руководство РТС пребацује пренос са првог на други канал, а 17. априла, дан пре догађаја, директор програма РТС јавља да ће пренос у 20 сати бити скраћен те сугерише да се програм мења, да прво говори председник, да се елиминишу бар неки амбасадори савезничких земаља, предлог о коме није имало шта да се разговара.

Крф, 21 сат по грчком времену, у Србији 20 сати, на првом каналу почиње реприза одличне серије „Војна академија” потом занимљив квиз „Потера”, а на другом каналу тече пренос из Гувернерове палате. У сали присутни, председник Републике Србије, три министра у Влади Србије, начелник Генералштаба Војске Србије, амбасадори Француске, Велике Британије, Италије и Русије у својству изасланика својих држава, начелник Генералштаба Војске Грчке, заменик министра спољних послова Грчке, градоначелник Крфа, музику изводи крфска филхармонија, најстарија у Грчкој, свирају се националне химне, говоре амбасадори, после говора амбасадора Велике Британије и Северне Ирске пренос на другом каналу се прекида. Следе рекламе, потом предизборна емисија.

Јавност не види и не чује говор амбасадора Руске Федерације, доделу титуле почасног грађанина Крфа председнику Србије, нема његовог говора, нема грчког тенора који пева славну песму о љубави Србина и Гркиње, нема филхармоније која свира „Тамо далеко”, уз коју устаје цела сала и пева.

Велики рат? Сто година? Србија, сећање? Скандал приличан сваком јаду и беди, незапамћен у дугој историји ТВ Београд и њене наследнице РТС, као кад Визиготи, Остроготи и Бујошготи улазе у Рим, руше статуе цезара, мокре по знамењима легија смејући се обичају да се праве споменици изгинулим ратницима.

Но, биће још прилике да се прекидају преноси, на јесен ове године, на сто година битке на Кајмакчалану (пет хиљада погинулих српских ратника), новембар 2016. и сто година од ослобођења Битоља, пробој Солунског фронта 2018, ослобођење Београда…

Замисао чија год да је, из руководства РТС, да ће се наношењем штете председнику републике и делу владе незвани умилити премијеру уочи избора, показује сву плиткост разумевања српске политичке сцене, и најзад, магарећу памет.

Ово писмо је срочено зато да се скандал не заборави, и зато што није српски ћутати.

Писац и саветник председника Србије