O jednom prekinutom prenosu

Ima pisama koje nije trebalo napisati, onih koja su stigla prerano ili prekasno, ali ima i pisama koja se, s obzirom na temu, mogu uvek napisati i odaslati. Ovo je jedno takvo pismo.

Pre tačno sto godina, 18. aprila 1916, počelo je prebacivanje oporavljene srpske vojske sa ostrva Krf u Jonskom moru na tek otvoreni Solunski ili Istočni front.

Kratak podsetnik: posle atentata u Sarajevu na prestolonaslednika Austrougarske monarhije Franca Ferdinanda 28. juna 1914, Austrougarska je objavila rat kraljevini Srbiji, 1915. su joj se pridružile Nemačka i Bugarska, srpska vojska se pod borbom povlači, prelazi albanske planine i evakuiše na ostrvo Krf.

Stradanja su ogromna, samo na ostrvu Vidu, oko dva kilometra udaljenom od grada Krfa, u improvizovanoj bolnici za nekoliko nedelja umrlo je oko sedam hiljada dece i regruta, toliko pothranjenih da im nije bilo spasa. Sahranjivani su u takozvanu Plavu grobnicu, vode jonskog mora.

U Prvom svetskom ili Velikom ratu, stradalo je oko milion i dvesta hiljada stanovnika Srbije, od toga osam stotina hiljada od tifusa, kolere, terora, gladi. Dan 18. april je određen za nacionalni dan sećanja, organizaciju obeležavanja je preuzelo Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, sve pod pokroviteljstvom predsednika Republike Srbije.

Teško je i danas naći nekog u Srbiji ko nema rodbinske veze sa junacima i žrtvama Velikog rata, pradedu, rođaka po očevoj ili majčinoj strani, porodično ili kolektivno sećanje.

Moj pradeda Milosav, selo Kikojevac, Gornja Gruža, srez knićanski, ratnik je iz Velikog rata, prešao Albaniju, razboleo se od tifusa na primorju, prebačen za Bizertu, oslepeo na jedno oko od bolesti. Sećam se tog mutnog, levog oka. Njegov mlađi brat je poginuo u jurišu na „leđima ježa” 1918, primljen u odred jer nije bio oženjen a imao je braću, to je bio uslov. Jedno od mojih prvih sećanja, kroz maglu ranog detinjstva bila je pesma koju mi je majka pevala, a lepo je pevala. Pesma se zove „Lađa francuska”.

Napravljen je plan za obeležavanje Stogodišnjice: 18. aprila u 11. sati komemoracija na ostrvu Vido, u 13 sati polaganje venaca u vode Jonskog mora, u 15 sati otvaranje nove izložbe u Srpskoj kući, i u 21 sat po lokalnom vremenu svečana akademija u Guvernerovoj palati, na aveniji Liston. Svi događaji su pripremljeni u tesnoj saradnji srpske strane sa opštinom Krf i vlastima u Atini.

Kako bi javnost u Srbiji mogla da u direktnom prenosu prati prvi i poslednji događaj, dogovoren je sastanak sa generalnim direktorom JSRTS koji je održan 24. februara u 12 sati, kom su osim direktora prisustvovali dva savetnika iz Kabineta predsednika republike, državni sekretar u Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja i njihovi saradnici.

Dogovoreno je da će se vršiti dva direktna prenosa na prvom kanalu, u 11 sati sa Vida i u 21 sat (po srpskom vremenu u 20 sati) iz Guvernerove palate.

Na izviđanje na Krf, osim ljudi iz ministarstva za RSB, Kabineta predsednika, ide i tehničko lice u ime televizije.

Signaliziraju se razni problemi od strane RTS, da nemaju novac za direktan prenos, Kabinet se angažuje i RTS dobija potreban novac, sledi problem kako nemaju partnera sa grčke strane, Kabinet preko počasnog konzula nalazi partnera na Krfu, signal sa nemačkog satelita ne može da se spusti na zemlju, nalazimo kontakt za grčki satelit, signal se spušta na zemlju.

U međuvremenu, kreće bujošijada, ne obaveštavajući nas rukovodstvo RTS prebacuje prenos sa prvog na drugi kanal, a 17. aprila, dan pre događaja, direktor programa RTS javlja da će prenos u 20 sati biti skraćen te sugeriše da se program menja, da prvo govori predsednik, da se eliminišu bar neki ambasadori savezničkih zemalja, predlog o kome nije imalo šta da se razgovara.

Krf, 21 sat po grčkom vremenu, u Srbiji 20 sati, na prvom kanalu počinje repriza odlične serije „Vojna akademija” potom zanimljiv kviz „Potera”, a na drugom kanalu teče prenos iz Guvernerove palate. U sali prisutni, predsednik Republike Srbije, tri ministra u Vladi Srbije, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, ambasadori Francuske, Velike Britanije, Italije i Rusije u svojstvu izaslanika svojih država, načelnik Generalštaba Vojske Grčke, zamenik ministra spoljnih poslova Grčke, gradonačelnik Krfa, muziku izvodi krfska filharmonija, najstarija u Grčkoj, sviraju se nacionalne himne, govore ambasadori, posle govora ambasadora Velike Britanije i Severne Irske prenos na drugom kanalu se prekida. Slede reklame, potom predizborna emisija.

Javnost ne vidi i ne čuje govor ambasadora Ruske Federacije, dodelu titule počasnog građanina Krfa predsedniku Srbije, nema njegovog govora, nema grčkog tenora koji peva slavnu pesmu o ljubavi Srbina i Grkinje, nema filharmonije koja svira „Tamo daleko”, uz koju ustaje cela sala i peva.

Veliki rat? Sto godina? Srbija, sećanje? Skandal priličan svakom jadu i bedi, nezapamćen u dugoj istoriji TV Beograd i njene naslednice RTS, kao kad Vizigoti, Ostrogoti i Bujošgoti ulaze u Rim, ruše statue cezara, mokre po znamenjima legija smejući se običaju da se prave spomenici izginulim ratnicima.

No, biće još prilike da se prekidaju prenosi, na jesen ove godine, na sto godina bitke na Kajmakčalanu (pet hiljada poginulih srpskih ratnika), novembar 2016. i sto godina od oslobođenja Bitolja, proboj Solunskog fronta 2018, oslobođenje Beograda…

Zamisao čija god da je, iz rukovodstva RTS, da će se nanošenjem štete predsedniku republike i delu vlade nezvani umiliti premijeru uoči izbora, pokazuje svu plitkost razumevanja srpske političke scene, i najzad, magareću pamet.

Ovo pismo je sročeno zato da se skandal ne zaboravi, i zato što nije srpski ćutati.

Pisac i savetnik predsednika Srbije