Берза у плићаку

У очекивању објављивања првих завршних рачуна пословања привреде у прошлој години, који се очекују у овом месецу, инвеститори ће, по свој прилици, инвестиционе одлуке о продаји или куповини хартија од вредности на српском тржишту капитала ипак пресудно доносити под утицајем вести из политичке сфере, указује Бранислав Јоргић, оснивач и власник прве приватне брокерске куће у Србији „Јоргић брокера”.

То значи да се у ситуацији нарастајуће политичке кризе у земљи може лако десити да чак и акције фирми које су изузетно добро пословале не нађу купце, или да њихове цене падају, због слабе тражње.

Ипак, збивања на Београдској берзи, на којој се још не промећу акције елитних српских компанија које засад имају статус јавних али не и корпоратизованих предузећа, само делимично одсликавају стање у домаћој економији.

Јер, с изузетком листираних фирми („Тигар”, „Енергопројект холдинг” и „Сојапротеин”), и неколико банака, на берзи се уопште не тргује акцијама предузећа која пресудно утичу на развој привреде и кретања на макроекономском плану, подсећа Јоргић. Због тога и дневне осцилације, каква је била 6. марта, кад је индекс најликвиднијих акција BELEX 15 пао за 4,85 одсто, на 1.932,94 поена, а композитни индекс 100 одабраних акција BELEXline за 2,54 одсто, на 3.346.49 поена, треба посматрати као буру у плићаку, имајући у виду то да је берзанско тржиште и недовољно дубоко и слабо ликвидно, о чему сведочи и промет акцијама који је тог дана био вредан 283,9 милиона динара.

На таквом тржишту којем се дно провиди, повлачење или улазак једног већег инвеститора, односно једна већа трансакција, макар се радило о власничком „препакивању” акција, може да се одрази драматично на ценовнике акција и промене вредности индекса.

Могуће је и да дневна политичка дешавања какво је драматично заоштравање кризе односа у владајућој коалицији, које прети падом владе, подстичу негативна кретања на берзи, која је, иначе, на низбрдици од јуна прошле године.

Али, такође је и чињеница да је драматична политичка криза постојала и у прва четири месеца лане, кад је Србија имала техничку владу након изласка Г17 из тадашњег коалиционог партнерства, кад су прекинути преговори с ЕУ, а да је у том периоду индекс најликвиднијих акција скочио за малтене 100 процента.

Берза је ушла у корекцију, односно стала на „клизав терен” након формирања парламента и нове коалиционе владе и траје до данас, с већим или мањим осцилацијама.

Ипак, имајући у виду то да је Србија фактички у перманентној политичкој кризи, која повремено ескалира и добија на интензитету, инвеститори су принуђени да с њом рачунају унапред приликом доношења инвестиционих одлука, знајући да се на ризичним тржиштима остварују и највише зараде.

У ситуацији кад је драматично погоршано стање у земљи због самопроглашења Косова, као и сукоба око стратегије односа са ЕУ, многи инвеститори су се определили да буду „у посматрачкој мисији” и да чекају развој догађаја.

Интересантно је да је у петак, 7. марта, у промету акцијама био, мерено процентима, исти удео страних инвеститора у куповини (63,06 одсто) и продаји тих папира (63,55 процената).

То значи да је однос оних који типују на то да је сад најповољнији тренутак за куповину због пада цена акција добрих фирми, као и оних који желе да продају капитал, страхујући од већег губитка – „пата карте”.

Стога се може рећи и да је српско тржиште на својеврсном „распећу” између оних који верују у њега и оних који су изгубили поверење у истом степену.