Буџет здравији, јавна предузећа још у проблему

Фискални савет Србије очекује да ће буџетски дефицит целе државе за четири месеца ове године износити око 25 милијарди динара, што је, према оцени тог тела, прилично мали дефицит за овај период године, и износи свега 15 одсто од укупно планираног мањка за 2016. годину.

У најновијем месечном извештају Фискалног савета наводи се да, уколико се тренд раста наплаћених пореских прихода настави и у наредним месецима, уз добру контролу расхода државе, отвара се могућност да трајни фискални дефицит у 2016. буде осетно мањи од планирана четири одсто БДП-а.

„Фискална кретања у прва четири месеца 2016. задовољавајућа су, али забрињава кашњење у реформском делу програма за оздрављење јавних финансија. Фискални дефицит од око 25 милијарди динара у прва четири месеца прилично је мали, ако се има у виду да је то свега 15 одсто од укупног планираног фискалног дефицита у 2016. години, који износи 164 милијарде динара”, констатује савет.

Дефицит опште државе до априла, како се додаје, смањен је за више од 15 милијарди динара под утицајем привремених чинилаца, док трајно побољшање фискалних кретања савет процењује на око 10 милијарди динара.

Напомињући да се у претходним годинама током прва четири месеца обично остваривало око 30 одсто од укупног годишњег дефицита, што би за посматрани период 2016. износило приближно 50 милијарди динара, Фискални савет примећује да је „на први поглед, до сада остварени дефицит упола мањи од очекиваног”, али да је на то утицало неколико привремених чинилаца.

„Наиме, у јануару је у буџет једнократно уплаћено 12,8 милијарди динара по основу продаје лиценци за коришћење телекомуникационих фреквенција, док због кашњења у спровођењу планиране рационализације броја запослених у целој држави нису исплаћене отпремнине у износу од око пет милијарди динара”, пише у документу.

Уколико искључимо утицај поменутих привремених чинилаца на смањење фискалног дефицита у прва четири месеца, долазимо до закључка да је трајно умањење фискалног дефицита било знатно мање и износило је близу 10 милијарди динара – премда је и то свакако задовољавајући резултат, оценио је Фискални савет.

Иза тог доброг резултата првенствено стоји умерени раст пореских прихода, а априлски подаци су, како се наводи, додатно учврстили претходне оцене Фискалног савета да је вероватно реч о структурном побољшању јавних финансија.

Одрживост остварених фискалних резултата и успех читаве фискалне консолидације пресудно зависи од реформи јавних предузећа, које према, доступним информацијама, не иду по плану, сматра Фискални савет и предочава да  су започете реформе у ЕПС-у и Железницама застале, а да су најмање одмакле у „Србијагасу”.

Фискални савет је поновио став да би даље одлагање реформи највећих јавних предузећа и евентуално преваљивање њихових огромних дугова на државу поништило све досадашње напоре за оздрављење јавних финансија.

У извештају се наводи да касне и важне реформе на плану рационализације броја запослених у општој држави, и упозорава на опасност да највећа предузећа у процесу приватизације остану у државном власништву и после истека важења заштите од принудне наплате поверилаца, крајем маја 2016.

У том контексту, у документу се наводе примери РТБ Бор, рудника „Ресавица”, ПКБ-а, „Галенике” и оцењује да је „за сада неизвесно да ли ће од јуна нека од њих моћи да послују одрживо на тржишним принципима, или ће отићи у стечај, или ће држава наставити да директно или посредно помаже њихово пословање – што би могло да кошта буџет додатних 200 милиона евра годишње”, преноси Танјуг.