Космичка зависност

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 7. марта – Америка ће одсад па наредних бар пет година у многоме зависити од услуга Русије у васионским одисејама. Тај нови распоред „небеских снага”, обелодањен је данас овде с повећаном дозом забринутости, јер долази у време када се односи између две земље осетно погоршавају. „Забринут са и ја и многи други” речи су управника Националне ваздухопловне и свемирске администрације (НАСА) Мајкла Грифина, које је пренео „Вашингтон пост”. То је „врло озбиљно изневеравање америчких интереса, јер први пут после лансирања сателита „Спутњик” (у бившем СССР, од октобра 1957. године), губимо у космичкој супериорности” – упозорио је Бил Нелсон, председник сенатског поткомитета за надгледање НАСА. „Запањен сам да смо допустили да израсте таква претња нашој националној безбедности”, додао је.

Испоставља се, наиме, да „САД немају више ниједан свемирски брод који би могао да превезе астронауте и товар до Међународне свемирске станице, у коју је уложено око 100 милијарди долара” – преноси „Пост”. До застоја је дошло после трагедије шатла „Колумбија” 2003. а заостајање за конкурентом је повећано „због одбијања власти да дају НАСА неопходна средства” – сматра Нелсон. И наглашава: „Приморани смо на најгоре – да милијарде долара дамо Русима, јер нисмо претходно били спремни да улажемо у нас”.

Бела кућа и Конгрес су предност давали другим областима. Пре свега – ратовању Ираку па и у Авганистану, као и свакојаким „потребама за глобални фронт против тероризма”.

Сада се размишља о ванредним аранжманима. Помиње се ангажман овдашње приватне корпорације „Спејс-екс”. Могла би, кажу, ако јој се помогне, мада досад није успела да у орбиту успешно пошаље ни теретни, а камо ли летелицу с људском посадом. Шеф те компаније Илон Маск тражи подршку, уз предочавање да ће „Руси стећи монопол у транспорту људи на Међународну свемирску станицу и диктирати своје услове”, па поставља питање: „Да ли порески обвезници заиста желе да новац оде Русији а не америчкој фирми са америчким радницима?”

Овде се у последње време распламсала полемика о односу између „патриотизма и профита”. Појачане су тврдње да Америка, као главни глобализатор, губи у глобализацији јер се капитал и радна места места селе на просторе с јевтинијом радном снагом.

Председник Џорџ Буш је пре четири године осетио, из неког разлога, потребу да најави како ће Америка, у наредној деценији, слати космонауте на Месец и на Марс. Отад је, евидентира „Пост”, показао мало интересовања за свемир. Центар у Хјустону посетио је само једном – да би одао пошту погинулим астронаутима шатла „Колумбија”.

Европска унија би да ускочи и да смањи космичку зависност САД од Русије. Њен ресорни челник Жан-Ив Ле Гал поручује да би се то и догодило кад би Американци укинули пословне баријере које дају предност домаћим компанијама. „Могли бисмо да да будемо контрабаланс Русима (од којих су сада осетно скупљи) ако добијемо прилику”, изјавио је.

Иако изражава забринутост због растуће космичке зависности од Русије, шеф НАСА каже да је задовољан досадашњом сарадњом с њом око Међународне свемирске станице. Остварују, прецизира, уговор склопљен на више година, у вредности од 780 милиона долара.

Укупни односи с Москвом овде се, у последње време, појачано преиспитују. Као области сарадње најчешће се наводе борба за неширење нуклеарног оружја и против тероризма, док се као главни спорови помињу Космет, најављени амерички ракетни штит у централној Европи, инсистирање Америке на њеној „лидерској улози у међународним збивањима” и „претензије Русије да обнови статус глобалне велесиле”…

М. Пантелић

-----------------------------------------------------------

Цвеће за командира посаде орбиталне станице

Москва - За Пеги Витсон, командира посаде Међународне космичке станице, руски космонаут Јуриј Маленченко специјално је узгајио цвет који ће јој поклонити за Дан жена.

Маленченко и његов француски колега Леополд Ејарт неће као „земаљски каваљери” моћи да поклоне Витсоновој букет јер је за узгајање цвећа било мало места поред грашка посађеног у орбиталној оранжерији.

Експерименти узгајања биљака у орбиталним оранжеријама између осталог служе за обезбеђивање исхране посаде будућих међупланетарних летова.

Танјуг