Гоце Делчев – херој или антисрпски идеолог

После 53 године, из пописа улица Новог Београда могло би да буде избрисано име македонског револуционара Гоце Делчева (1872–1903). Упражњено место на уличној табли већ сада је резервисано за совјетског маршала Фјодора Ивановича Толбухина. Његово име биће уписано у мапу престонице само уколико Скупштина града прихвати иницијативу министра унутрашњих послова Небојше Стефановића да се престоници, између осталог, поново врати Улица маршала Толбухина. Одлука да се новобеоградска саобраћајница назове по совјетском хероју сасвим је природна, сматра градски менаџер Горан Весић, јер Гоце Делчев, као оснивач и вођа Македонске револуционарне организације и Бугарске македонско-одринске револуционарне организације (БМОРО), ионако „није задужио Србију нити Београд својим делима, већ је политика организација којима је руководио била изразито антисрпска”.

Изјава београдског челника отворила је низ питања – ко је заправо Гоце Делчев – народни херој Македоније или Бугарске? Је л’ он заиста био антисрпски идеолог? Могу ли због таквог става власти и чина преименовања улице бити пољуљани односи између македонског и српског народа?

Док Национални савет македонске националне мањине најоштрије осуђује овакав начин квалификовања лика и дела Гоце Делчева, историчари се, како истичу, само „држе” чињеница.

Др Александар Животић, са Катедре за историју Филозофског факултета у Београду, сматра да Гоце Делчев не може да има никаквог значаја за развој односа између српског и македонског народа.

– Са становишта историјске науке Гоце Делчев нема заслугу која би га квалификовала да има улицу у Београду, док су заслуге маршала Толбухина неспорне, тако да је срамота што ју је уопште и изгубио. Реално, заслуге Делчева и за македонски народ су минималне. Македонци су око свега тога направили најобичнији мит који се формирао позних четрдесетих година прошлог века када је Делчев постао симбол македонске националне борбе. Па и Лазар Колишевски, један од водећих македонски комуниста, одмах после рата изјавио је да је Делчев био Бугарин који нема никаквих посебних заслуга за борбу македонског народа – истиче др Животић.

Организација коју је револуционар предводио, додаје др Животић, залагала се за сасвим другачије циљеве од идеје о слободној Македонији.

– То је била револуционарна организација која је, пре свега, водила пробугарску политику и самим тим третирала Македонију као интегрални део бугарског националног простора. Заиста се не може говорити да је таква политика била у функцији српско-македонског пријатељства. Путем убистава, покушаја атентата, лажних тужби пред османским судовима и физичким нападима БМОРО је желео да минимализују српско присуство и утицај у Македонији. Убијани су власници школа, просветни радници, нападани су ђаци српских школа. Организацију атентата и напада на терену вршио је Даме Груев, најближи пријатељ и сарадник Гоце Делчева. У периоду између 1897. и 1902. почињено је више стотина убистава, напада и кривичних дела против припадника српске заједнице у Македонији – набраја др Животић.

У Националном савету македонске националне мањине у Србији подсећају да нису негодовали само због евентуалног преименовања Улице Гоце Делчева, него и зато што је македонски народни херој окарактерисан као вођа бугарске организације.

– Заиста је увредљиво да се његова политика третира као изразито антисрпска. То је израз непоштовања према македонској заједници у Србији, у Београду. Гоце Делчев је био револуционар, веома образован човек који је завршио Војну академију и учитељску школу, његове идеје за слободну и независну Македонију живе и данас у целом свету. Он је наш највећи револуционар и народни херој. Баш 4. маја у Јабуци смо обележили годишњицу његове смрти. Међу присутнима су били и градоначелник Панчева и амбасадорка Македоније, тако да нам није јасно како Гоце Делчев у Панчеву може да буде херој, а у Београду антисрпски револуционар – пита се Зорица Митровић, портпарол Националног савета македонске националне мањине.

--------------------------------------------------

У попису београдских улица скоро читава мапа Македоније

На примедбе Националног савета македонске националне мањине у Србији, из градске власти одговарају да евентуална одлука о брисању Гоце Делчева из имена новобеоградске улице нема никакве везе са односом Београда и Србије према Македонији. Такође, подсећају да нема краја Македоније по коме нису назване улице у главном граду (Македонска, Охридска, Преспанска, Штипска, Дојранска, Прилепска, Кумановска, Вардарска, Струмичка…), уз истицање да Гоце Делчев ничим није задужио српски народ, ни Београд. Штавише, био је оснивач МРО из које је настала ВМРО, пробугарска организација која се борила против српског утицаја у Македонији и чији су припадници убили краља Александра, кажу у градској власти, уз подсећање да је у Скопљу мост који се звао по цару Душану, преименован у – Камени мост.