„Алтрија” претекла „Хјулит Пакард”

Компанија за производњу робе широке потрошње „Алтрија” нашла се на првом месту по расту продаје, која је прошле године износила 101,4 милијарде долара, показују резултати анализе ревизорско-консултантскe кућe „Дилојт”. Тако се ова америчка фирма нашла испред „Хјулит Пакарда” и јужнокорејског „Самсунг електроника”. Укупна продаја 250 највећих компанија за производњу робе широке потрошње надмашила је 2,65 билиона долара, што је за 8,4 одсто више, него прошле године.

Више од четвртине укупне продаје остварило је 10 највећих светских компанија, које су заједно забележиле продају од 751 милијарде долара. Оне расту за нијансу брже од просечних фирми, по стопи од 8,6 одсто, и доминантне су када је реч о уделу оствареног профита у односу на укупну продају, кажу „Дилојтови” истраживачи.

Седам од десет водећих компанија су из електронске индустрије, а највећа међу њима је компанија „Хјулит Пакард”, коју готово у стопу прати компанија „Самсунг”.

Северноамеричке компаније су доминантне по приходу и величини. Од 250 највећих светских компанија овог сектора, 94 су из Северне Америке са просечном продајом од преко 11 милијарди.

– Последњих година дошло је до спајања у малопродајном сектору, што је довело до мањег броја великих малопродајних компанија. Вероватно ће овај тренд проузроковати спајање и међу произвођачима робе широке потрошње. Долази до момента када је превише понуђача на тржишту, а једно од решења за овај проблем јесте спајање добављача и рационализација њихове понуде – коментарише Јелена Галић, директор сектора за менаџмент консалтинг у компанији „Дилојт”.

Aнализа показује да највећу стопу раста имају компаније за производњу такозваних луксузних производа. Просечан раст нето продаје у овом сектору износио је 15,5 одсто. Међутим, међу „топ 250” компанија, „Нинтендо” бележи раст нето продаје од невероватних 90 одсто 2006. године. Компаније за производњу хране, пића и дуванских производа су најбројније на листи „топ 250”. Међутим, 123 поменуте компаније бележе најмањи просечни раст продаје од само 5,6 одсто.

Међу европским фирмама, место број један заузео је швајцарски „Нестле”, а прате га „Нокија” и „Унилевер”.

Када се погледа листа само првих 50 компанија, онда је њихова продаја порасла за 25 одсто. Посматрано географски, компаније које послују на тржиштима у развоју такође расту брзо, показује анализа. Две индијске фирме које су ушле на листу „топ 250”, налазе се и на листи 50 компанија које најбрже расту. Такође, три од пет кинеских компанија и две од четири компаније са Тајвана спадају у групу брзорастућих. Компаније у Африци и на Средњем истоку расту брже од 14,3 одсто, а прате их пацифичке компаније (8,9 одсто), европске (8,8) и компаније из Латинске Америке (8,5 одсто).

– Америчке компаније послују на зрелом тржишту, док фирме које послују у мање развијеним привредама имају могућност за бржи раст. Изазов за компаније из Сједињених Држава и западне Европе представља проналажење нових тржишта на којима постоји могућност остваривања додатног раста. Такође, на глобалном нивоу долази до промене односа у потрошњи појединаца и домаћинстава. Наиме, на тржиштима у развоју повећава се део расположивог прихода намењен потрошњи у тзв. средњој класи потрошача, што глобалне компаније из сектора производа широке потрошње могу да искористе за повећање продаје – објашњава Галићева.