Америчке ракете на „готовс“

Од нашег дописника

Букурешт – Уз велику помпу и широк одјек у свету, у месташцу Девеселу, 180 км југозападно од румунске престонице, на домаку српско-румунске границе, одржана је церемонија поводом „пуштања у рад” америчке војне базе, тачније антиракетног комплекса познатог као део америчког „ракетног штита” ствараног око Русије. На некадашњој совјетској ваздухопловној бази у Румунији (грађеној у периоду 1948–1953), на чијем се улазу још може видети макета „мига”, подигнут је најмодернији комплекс за лансирање антибалистичких ракета. Изградња овог штита коштала је око милијарду долара (више од половине румунског војног буџета). Само 44 већ постављене ракете завређују 400 милиона долара.

Око ове и сличних америчких база већ дуже се води жучна полемика. У њеној се основи налази питање: да ли је база офанзивног или дефанзивног карактера. Американци и њихови стратешки партнери говоре о „чисто” дефанзивној улози, док Москва тврди супротно – да су те базе део једног офанзивног система упереног против Руске Федерације. Наведено питање је сачињавало и срж свих ватрених говора на „митингу” приређеном у Девеселу, на коме је главну реч имао не неки амерички генерал, већ генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг. Слична уверавања да база није уперена против Русије управо изазивају сумњу у њихову искреност. Москва је и незванично и званично осудила тврдње да база не угрожава Русију и саопштила да ће предузети „контрамере”. Једну од њих је већ најавило руско министарство одбране, да ће заузврат дуж својих „граница са НАТО-ом” сместити три нове дивизије, са по 10.000 војника у свакој.

Румунски министар војске Михња Моток тврди да је отварање базе у Девеселу „највећи румунски одбрамбени пројекат остварен последњих 25 година”, да он доноси „максималну безбедност” и да се „ствари неће на томе завршити”. Запажа се тенденција да се база у Девеселу прикаже народу као, наводно, румунска база „од историјског значаја” и тиме заголица национални понос. Командант те базе, тачније њеног спољног обруча, пуковник Разван Братулеску изјављује: „У ствари, антиракетни штит у Девеселу је румунска војна јединица. Али они који управљају са 44 постављене ракете су Американци.” „База је румунска, а у оквиру ње је је део стављен Американцима на располагање.” Другим речима, пошто се обарачи ракета налазе у америчким рукама, у њиховом делу базе нико други нема шта да тражи.

Поменути румунски „командант” базе тврди да је приликом избора места за постављање америчких ракетних постројења узето у обзир више од сто техничких, географских и војничких критеријума и да је она тако замишљена да чини један систем са будућом базом у Пољској, великим радаром у Турској, бродовима у Шпанији, као и објектима у Немачкој, Великој Британији, Данској и Холандији.

Иако су румунски медији нашироко стварали еуфорична осећања код обичних Румуна, да су сада, као никада пре, „потпуно сигурни и заштићени”, ипак се осећа извесна зебња због чињенице да је, због Девесела, румунска територија уврштена у „приоритетне руске стратешке циљеве одмазде”. Познати румунски стручњак за геостратешка питања Дан Дунгачу, који се убраја у малобројне умерене и објективне румунске аналитичаре, сматра да је ситуација веома сложена и да је наступио тренутак „када Румунија треба да успостави директан дијалог са Москвом, да са њом не разговара преко посредника већ директно, као што то чине Пољска и Немачка”.

Румунски медији се озбиљно баве тражењем одговора на чињеницу да бучној светковини у Девеселу приликом инаугарације америчке базе није био присутан врховни командант румунске војске, председник Клаус Јоханис. Свечаност је била помућена и отказом другог по рангу у румунској држави, председника сената Калина Попескуа Таричануа, да се појави у Девеселу. Он је замерио организаторима скупа (румунској влади и америчкој амбасади у Букурешту) то што су њему доделили сасвим споредну улогу. Иначе, румунски медији допуштају да им промакне и нека оцена која не иде у прилог Девеселу. Тако се овде цитира помоћник америчког државног секретара за контролу наоружавања Френк Роуз који је ових дана изјавио у Букурешту да је Русија направила сличан систем заштите који је веома добар и да НАТО „нема капацитете који би се могли носити са руским системом”.

Цитира се и оснивач института „Стратфор” Џорџ Фридман, који, осврћући се на базу у Девеселу, пише: „Антиракетна одбрана у Европи више је политички симбол него само оружје. Рекао бих да ако политички симболи нешто значе онда постројења (у Девеселу) врше своју функцију пошто је тешко дати предност војном циљу система.” Ефикасност базе у Девеселу, према Фридману, „била би безначајна против Русије ако би та земља извршила нуклеарни напад на Европу, пошто би систем био брзо онемогућен релативно малим бројем ракета. Он би био потпуно нерелевантан ако Руси предузму масовни напад, што они сигурно могу да реализују”.