Шутановац баца рукавицу Пајтићу

Изборна скупштина демократа још није на помолу, а Бојан Пајтић је већ остао без једног од могућих „изазивача” у борби за партијски трон.

„Драго ми је да господин (Горан) Јешић има позитивно мишљење о неким мојим особинама, али нећу се кандидовати за председника Демократске странке”, кратко је за „Политику” бивши амбасадор у САД Иван Вујачић прокоментарисао изјаву потпредседника ДС-а.

Јешић је за НИН рекао да би најрадије видео Вујачића на челу странке јер је реч о „професору, угледном дипломати, интелектуалцу, страначком човеку с јасним опредељењем који би донео неопходан мир у ДС”. А садашњи лидер странке Бојан Пајтић и њен функционер Драган Шутановац требало би да према Јешићевом мишљењу буду потпредседници партије.

Али, како сада ствари стоје, Пајтић и Шутановац ће одмерити снаге на унутарстраначким изборима који, према статуту ДС-а, морају да уследе најдаље шест месеци од завршетка републичких избора. Када ће бити одржани, и да ли ће бити непосредни или делегатски, требало би да се зна 28. маја за када је планирана седница Главног одбора ДС-а, каже Бранимир Кузмановић, генерални секретар те партије.

Да ли ће демократе, после Тадића, Ђиласа и Пајтића, добити четвртог лидера за четири године? Шутановац сматра да је дошао његов тренутак будући да је Пајтић катастрофално изгубио на изборима у Војводини. Али, на путу до лидерске позиције у ДС-у, бившем министру одбране може да се испречи такозвана афера „Пашњак”. Центар за истраживање корупције обзнанио је да је Шутановац без грађевинске дозволе саградио 139 квадрата стамбеног простора у центру Београда, на Врачару.

Пајтић је губитак власти у Војводини и више него скроман учинак на републичким изборима представио као успех, а у десетодневној постизборној „цензус кризи” наметнуо се као неформални опозициони лидер и тако амортизовао оптужбе да је изгубио изборе.

Иако је успео да сачува ореол чувара демократских тековина, за још један мандат ће морати да пред страначким органима оправда подршку коалицији ДСС–Двери на поновљеном гласању 4. маја, за коју је и Јешић пре неколико дана казао да је била Пајтићева лична одлука која је за дискусију, али и фијаско ДС-а у Војводини. Јер, како је за наш лист казао један покрајински функционер демократа који није желео да га именујемо, лидер ДС-а је и сам пре неколико година тражио оставке појединих министара на страначке функције јер су на изборима остварили свега нешто више од 22 одсто.

„Сада смо у покрајини после 12 година власти Пајтића и поред тога што је листа носила његово име освојили мање од осам одсто гласова и имаћемо исти број посланика као радикали, док смо Нови Сад глатко изгубили. Зато ће он морати да одговара”, наводи овај функционер.

Ипак, Пајтић сматра да мир у странци није нарушен и у интервјуу за „Време” негира постојање унутарстраначких сукоба, додајући да ће се странка изјашњавати о руководству чим буде технички могуће да се организују непосредни избори. За „Политику”, лидер ДС-а појашњава да су га у странци уверавали да партијску скупштину ипак сазове за септембар, док се стишају страсти.

„На изборима 24. априла ДС је освојила већи проценат и више гласова него 2014. иако су нам поново поцепали странку, сатанизовали нас у медијима, физички напали и покрали у току изборног процеса. Нико не тражи страначке изборе. Управо супротно, ја сам тражио да они треба да се одрже у јуну, а други су мислили да нема места журби”, наводи он за наш лист.

На спуштање лопте позива и Драгољуб Мићуновић, председник Политичког савета ДС-а, који каже да странка треба најпре да направи озбиљну анализу резултата на парламентарним изборима којима „нико не може бити одушевљен”.

„Неке наше узданице као што су Војводина и београдске општине нису дали резултате као на протеклим изборима. Али, успехом можемо сматрати то што није успела огромна жеља Вучићевог режима да склони ДС са политичке позорнице. Сада треба да ојачамо страначку инфраструктуру и изградимо странку у новим условима”, наглашава Мићуновић за „Политику”.

Он очекује да ће изборна скупштина бити прилика да Пајтић поднесе извештај о раду и додаје да неко мора да сноси одговорност јер је кампања ДС-а морала да буде другачија.

Иако не жели да се оглашава око актуелних страначких дешавања, Драган Шутановац ће се, према сазнањима „Политике”, кандидовати за лидера ДС-а.

„И Шутановцу одговарају непосредни избори а како сада ствари стоје, његову кандидатуру ће подржати сви одбори у централној Србији, још седам или осам у Београду а очекује се и још двадесетак у Војводини”, каже наш саговорник.

У овом тренутку, због процедура, избори би најраније могли да се одрже почетком јула, каже Бранимир Кузмановић, који сматра да је ипак реалније да уследе у септембру. Упитан да ли ће се, како се спекулисало, и он укључити у трку за лидера ДС-а, Кузмановић каже да „пре расписивања страначких избора нема сврхе говорити о намерама”.