Београђанке најсрећније

Жене у Србији просечно су задовољне својим животом, а на скали животних вредности оне највише оцене дају породици, здрављу, личној слободи и пријатељима, гласи један од закључака истраживања које је уочи 8. марта, Међународног дана жена, спровео „ТНС Медијум галуп” на узорку од 1.020 пунолетних грађана Србије, од којих су половина биле жене.

Оцењујући квалитет свог живота, на скали од један до десет, већина жена је заокружила оцену пет, а највеће задовољство животом присутно је код млађих жена, из виших социјалних слојева, вишег образовног профила и са вишим примањима. Ова студија такође је показала да задовољство животом опада са годинама – највише оцене квалитету живљења дају младе жене, старости од 18 до 34 године.

Посматрано у целини, животом су задовољније запослене жене, а та разлика нарочито долази до изражаја у поређењу са женама домаћицама. Што се тиче врсте посла које обављају, жене које имају одговорније позиције су незадовољније животом, у поређењу са женама које обављају административне послове и које су просечно задовољне. Најзадовољније животом су жене које обављају интелектуалне послове, као што је на пример посао наставника и професора.

Материјална ситуација домаћинства има велики значај у процени задовољства животом, што у преводу значи да су жене из боље стојећих породица, са просечним и вишим приходима – задовољније. Географија такође диктира задовољство животом – најмање су задовољне жене у југоисточној Србији, где је материјална ситуација најлошија, а веома су незадовољне и жене у централно-западној Србији. Највеће задовољство својим животом показују Београђанке, а иза њих следе Војвођанке.

Истраживање агенције „ТНС Медијум галуп” такође је показало да је већина жена у Србији традиционалних схватања и да брак и децу сматра предусловима за срећан живот. Иако важе за особе традиционалних вредности, жене у Србији у великој мери подржавају самохрано родитељство и стварање потомства без обзира на постојање заједнице. Традиција је нешто важнија старијим женама, које поштују религију, као и женама које живе у мање урбаној средини. Посао и професионално усавршавање важнији су млађим, образованијим и женама са вишим приходима и из урбанијих средина.

Занимљивост изведена из овог истраживања гласи да старије жене чешће сматрају да је брак предуслов са срећу. Образованије жене, које се налазе на бољим позицијама и које нису у брачној заједници, не сматрају да је брак неопходан за личну срећу, а ово мишљење дели велики број Београђанки и дама из Војводине.

Политика је најмање битна ствар женама у Србији, а овај податак се поклапа са релативно малим одзивом женске популације на политичким изборима. У прилог аполитичности наших жена довољно говори податак да у последњих неколико година, са изузетком Наташе Мићић (која је стицајем трагичних политичких околности, након убиства премијера Ђинђића, постала в. д. председника Србије) ниједна жена у Србији није освојила значајне позиције моћи.

И док су током целе протекле (две) године жене широм света заузимале позиције које су вековима припадале мушкарцима, на политичкој сцени Србије свега четири даме воде министарства у Влади Србије.

Прошлог осмог марта било је финале председничке трке у Француској и врло мало је недостајало да Сеголен Роајал уђе у Јелисејску палату, величанствени центар моћи Париза, који је до тада био резервисан само за господу. Ангела Меркел постала је прва немачка канцеларка и једна од најмоћнијих особа на свету.

Преко Атлантика, Хилари Клинтон улази у председничку трку, кандидујући се да постане прва дама која је прешла праг Беле куће. Занимљиво је да је једна од њених саветница у изборној кампањи – Медлин Олбрајт, жена која је била први државни секретар у администрацији Била Клинтона. Након ње, Кондолиза Рајс постаје први тамнопути државни секретар Америке, а Ненси Пелоси прва жена која води амерички конгрес. Осамдесете године у политичку орбиту винуле су Маргарет Тачер, прву британску премијерку. Уз њу, многе даме су почеле да се пењу степеницама политичке моћи – Голда Меир постала је прва председница Израела, Индира Ганди тријумфује у Индији, Беназир Буто у Пакистану а Тансу Чилер у Турској. Ирска је недавно имала две жене председнице – Мери Робинсон и Мери Мекалис.

Истраживање Уницефа, које је у нашој земљи спроведено пре неколико година, показало је да просечна српска жена за храњење, купање и пресвлачење наследника дневно потроши 67 минута, за дневну шетњу малишана утроши око 40 минута, пола сата инвестира у помоћ деци у изради школских задатака, а у дружењу и разговору са клинцима протекне сто минута дневно.

Ова статистика постаје занимљивија када се упореди са податком да српски мушкарац за оперативне послове око наследника пожртвовано потроши једанаест минута дневно – углавном у игри и дељењу васпитних лекција.

Катарина Ђорђевић

----------------------------------------------------------------

Неке у Рим, за неке маштање о Риму

Неке жене – ништа, неке у Рим, али у просеку за Осми март многе ће добити ваучер да купе себи нешто у парфимерији. Додуше, субота као дан када се не ради спасила је џепове многих послодаваца, јер је, кажу, глупо поклањати нешто дан пре празника, још глупље два дана пошто он прође. Али, нешто је сасвим извесно: време спарушених каранфила је прошло а и миомирисних бочица „црна мачака” које су годинама некада куповане на велико преко синдиката. С тим што млађе даме честитање Дана жена данас више доживљавају као увреду него као част. „Клара Цеткин и другарице” за њих су само једна од лекција у уџбенику за историју.

Иако ће многе жене ући у парфимерију „Лили” да потроше осмомартовски ваучер, у овој кући прослава и поклона за женски празник нема. Александра Цимпл, директорка за људске ресурсе, подсећа да у „Лилију” једноставно имају лоше искуство са Осмим мартом, да се већина дама љутила када им се честита. Зато у овој фирми женама дају новчане стимулације друге врсте, слободне дане, чиме показују да их уважавају.

И у „Гранд кафи” истичу да су им жене важан ослонац, покретачка и креативна снага, па не чуди да су масовно заступљене међу топ-менаџерима. Весна Симић, задужена за односе са јавношћу, додаје да је ова компанија добро место за рад жена, јер нема мобинга, мачизма, али ипак, није заборављена ни пажња у виду осмомартовског новчаног ваучера за који ће моћи да се купи пристојан поклон, парфем, ципеле, како која већ одабере.

„Ништа” – био је одговор који смо чули у Б92 а и у Холдингу „Делта”. У овим двема фирмама не славе, нити поклањају женама нешто за Осми март. У „деведесет двојци” истичу да већину запослених код њих чини млад и савремен свет, да су им мрски увенули каранфили и ручкови на којима се углавном мушкарци напију и да се сасвим лепо осећају и без те параде кича. Брана Милунов, руководећа у тиму пи-ар менаџера „Делте”, потврђује да се у овој компанији никада није славио Осми март, званичних поклона никада није било, али ако су колеге у соби неком ситницом даривале колегинице то је био њихов лични избор.

Жене запослене у агенцији „Контики” још пре две недеље „одрадиле су” свој осмомартовски поклон – провеле су четири дана у Риму. Позавидеће им многи на томе, али када раде на таквом месту… А и имају дарежљиво руководство, лако им је да тркну и до вечног града.

У „Дунав храна групи”, која под истим кровом обједињује „Имлек”, „Бамби – Банат”, Суботичку млекару и „Књаз Милош” жене чине већину, има их чак 2.500 од 4.000 запослених. Тијана Тадић, директор за људске ресурсе у „Дунав групи”, зато и каже да је врло тешко у таквој ситуацији одрећи се традиције, много је оних госпођа које су навикле на осмомартовску пажњу. Да не би било потреса, а и да би се испоштовали колективни уговори у којима је записана обавеза да се радницама уручи и поклон за Дан жена и овај пут биће припремљени ваучери, не већи од четири хиљаде.

Ипак, РТС је поприлично засладио празник женама које у јавном сервису раде. Три килограма слаткиша у великој кутији, као да им их је послао лично Деда Мраз, уручено им је два дана уочи Осмог марта. Шта би на то рекла Клара Цеткин, тешко је рећи.

Р. Поповић

--------------------------------------------------------

Љубав се доказује другим данима

Наши мушкарци као да не разликују 8. март од Дана мајки. Поклоне за празник супротног пола они купују за жене које су их родиле, много ређе или, макар, немарније за оне које ће родити њихову децу. Можда су зато њихове девојке задовољне када на тај дан добију било какву ситницу, иако 8. март доживљавају као прославу љубави више него као сећање на равноправност полова.

Иван Миражић (18), ученик, верује да сме за себе да каже да у току читаве године доказује поштовање и нежност према женама.

– Не смеју мушкарци да користе 8. март како би се искупили што не посвећују пажњу девојкама сваког дана. Увек се сетим да поклоним девојци цвеће, понекад и парфем. Пре свега, не пропуштам да пронађем дарове за мајку и друге жене у породици – рекао је Иван.

Даниела Лемић (18), ученица, не тражи од свог дечка ништа више од једног цвета.

– Није важно где ће да ме изведе 8. марта увече или неког другог „посебног” датума, већ како ће да се понаша према мени било којег обичног недељног јутра. Тако ће доказати да лепо понашање на празник жена није само изговор за занемаривање осталим данима – каже Даниела.

Ненад Петковић (20), студент, радује се 8. марту, али само зато што на тај датум пада рођендан његовог брата.

– Не марим за тај празник, понекад само поклоним девојци неку ситницу. Не осећам притисак околине да би Дан жена требало обележавати, нити ми се нека девојка икада жалила што сам пропустио да је обрадујем – опуштен је Ненад.

Вукан Вујић (21), студент, тргао се на спомен 8. марта, али не зато што се уплашио да је заборавио на време да испланира велико изненађење.

– То је данас? Купићу поклон мами, наћи ћу ваљда нешто и за девојку. Не обраћам много пажње на то, ниједна девојка ме није укорила што нисам био галантан на празник жена – умирио се Вукан.

Сава Вукић (21), студент графичког дизајна, неће ништа даривати својој мајци, будући да је она тренутно удаљена 600 километара.

– Извешћу девојку у шетњу и на пиће, можда смислим још нешто... не верујем много да тај празник може да ојача положај жена, само га обележим неком почашћу својој девојци. Не славим га као Дан жена, него као дан жене, оне једне која је посебна за мене – прича Сава.

Ена Максимовић (21), студент етнологије, мисли управо супротно – да би 8. март морао бити политичка свечаност равноправности полова, уместо лажно сентименталног празника.

– Требало би да је сваки други дан 8. март, али жене се овде никада неће изборити за иста права која имају мушкарци. Стало ми је шта ћу добити тог дана, али не оптерећујем се, важно је да се дечко ипак сети – Енино је мишљење.

Бранка Пантовић (22), студент економије, не слаже се са својом „сестром”.

– Нема политика ништа са тим, за мене је 8. март празник љубави. Не плашим се да се тај дан извргнуо у лицемерни изговор мушкараца за немарност и грубост према својим лепшим половинама у току читаве године. Довољна ми је нека скромна ситница да би ме уверила у пажњу и љубав дечка – речи су Бранке.

Ивана Милев (20), студент ликовних уметности, очекује да ће је данас обрадовати – тата.

– Он ми увек нешто поклони. Никада нисам доживела да ми дечко приреди спектакуларно изненађење на овај дан, али то и не тражим. И ситница ће ми пријати. Не схватам 8. март као важан дан, па се не бринем да ли је то мамац за жене, мрвица бачена да би се помириле са игнорисањем сваког другог дана – каже Ивана.

В. В.