Ципрас најсиромашнији грчки политичар

Од нашег дописника
Атина – Алексис Ципрас је, иако премијер, најсиромашнији грчки политичар. Увид у имовинску карту који је објавила парламентарна комисија показује да сви остали партијски лидери имају много више новца и некретнина и да Ципрас, бар када је реч о имовинском стању, остаје веран левичарским традицијама.

Подаци су објављени са закашњењем од готово две године што значи да на годишњем нивоу, од премијерске плате, Ципрас тренутно има сигурно више, али још увек мање од свих осталих. Бар је извесно да је на највишој функцији стартовао с најмањом ставком! Тако, у његовој пореској пријави пише да је имао примања од 40.000 евра, на штедној књижици седам хиљада евра, стан од 114 квадрата и један мотор од 650 кубика.

Лидер Нове демократије, изданак старе и богате породице Мицотакис, имао је примања од 80.000 евра, али зато на штедној књижици 162.000 евра, аутомобил и акције у „Самсунг електронику” вредне преко десет хиљада евра. Кириакос Мицотакис, међутим, има и 19 некретнина широм Грчке, од Крита преко Кикладских острва до Атине, од којих је неке и продао.

Ципрасов коалициони партнер, министар одбране Панос Каменос, већ је у категорији богатих јер је, пре доласка на садашњу функцију, пријавио годишњи приход од 180.000 евра, 21 некретнину огромне квадратуре, приватну јахту, штедњу у банци од 44.000 евра и учешће у предузећу вредном око 200.000 евра.

Лидер опозиционог ПАСОК-а Фофи Генимата нема велике приходе, али има 29 непокретности, док је лидер ултрадесничарске Златне зоре, у односу на све њих, прави богаташ.

Тако је Никос Михалоиакос најбогатији грчки политички лидер с годишњим примањима преко 270.000 евра, десет непокретности, власништвом две компаније и заједно са супругом банкарским депозитом од 183.000 евра.

Како ће имовинска карта изгледати за годину-две када на ред стигне обрачун за протеклих годину дана, откако сви у они у политичком врху, знаће се кад 2015. и 2016. дођу на ред за обрачун и јавно објављивање.

Такви подаци у Грчкој касне, јер у овом тренутку нација још не зна како ће детаљно изгледати пријављивање пореза ове године, да ли ће бити потребно чување свих рачуна, од оних за хлеб, супермаркет и веће куповине или ће као доказ бити довољан само део. Утолико пре што се свакодневно уводе нови порези и што Ципрасова влада, очигледно, нове намете види као једини реални извор прихода.

У покушају да до 24. маја без нових реформи издејствује коначну оцену првог пакета реформи и евентуално обезбеди обећани кредит, али и наставак преговора о дужничким олакшицама, Ципрасова влада допунски стеже каиш и свакодневно нацију бомбардује новим порезима. На снагу ступа повећање ПДВ-а који се с 23 одсто подиже на 24 процента, поскупљење за ноћење у хотелима преко две звездице, поскупљење цигарета, пића, претплате за стабилне телефоне и интернет.

Међутим, према изјави потпредседника Европске комисије Валдиса Домбровскиса, „европски кредитори су од Атине тражили смањење потрошње, а сама влада је изабрала увођење нових пореза. То није био притисак и захтев Еврогрупе, већ одлука владе у Атини”.

Изгласавање у парламенту пензијске реформе којом се предвиђа драстично смањење пензија и усвајање новог пореског закона, већ је Грке окренуло против Ципраса и владе. Испитивања јавног мњења говоре о великом паду популарности Сиризе која би сада, уместо 35,8 одсто гласова које је освојила на септембарским изборима 2015. добила једва 15,5 процената. Дакле, због мера које је била приморана да прихвати као услов кредитора Сириза је изгубила готово 60 одсто гласова потенцијалних бирача. Конзервативна Нова демократија тренутно води с 10 одсто разлике и велики број Грка, иако не мисле да би то било идеално решење, у знак протеста би можда окренули леђа Сиризи.