И богати умиру, али дуже живе

Уочи 90. рођендана (и 64 године владавине) краљица Елизабете и даље путује по свету, јаше коња, присуствује државним свечаностима... Њена дуговечност и добро здравље честа је тема многих медија на Острву, а лист „Гардијан” је недавно објавио истраживачки текст о томе колико богатство доприноси да се доживе позне године. У Британији има 2,6 милиона старијих од 80 година, а резултати једног истраживања спроведеног од 2006. до 2016. међу том старосном групом показују да су они са „дебљим” банковним рачуном поживели шест година дуже од својих исписника. За Британију је карактеристично и да дубока старост није само животарење. Припадници клуба „80 плус” окопавају своје баштице, сами везују себи пертле, друже се у сениорским клубовима и читају новине и књиге, јер желе да буду у току...

У Србији је, према попису из 2011, било 81.550 старијих од 80 година. Занимљиво је да се у нашој земљи готово као народна пословица цитира теза првог српског геронтолога, проф. др Петра Королије, који је тврдио да свако ко „прође испод две секире”, то јест надживи 77 година, има изгледа да доживи дубоку старост, па чак и троцифрени рођендан.

Проф. Др Олгица Поповић Младеновић, специјалиста физикалне медицине, негира да богати људи чешће доживе дубоку старост. Ипак, признаје да је старост лепша и здравија ако почива на финансијској сигурности, односно уштеђевини, коју она назива базним новцем.

– То није пензија, већ новац који је наменски сачуван да се троши у старости – за лекове, квалитетну исхрана и негу. Наравно, да ће многи лекари рећи да нема старости без добре генетике, али веома је важно да ли човек себи може да приушти здраву исхрану, дружење и физичку активност. Верујем и да је рад изузетно важан чинилац дуговечности – каже наша саговорница. Она истиче и да је ангажман у породици битан за животну виталност.

– Код својих пацијенткиња које чувају унуке, воде их у школу и помажу у домаћинству, уочавам ведрину, оптимизам и вољу за животом – каже ова лекарка.

Др Поповић Младеновић примећује и да лепу старост имају оне особе које пензионерске дане проводе у викендицама, удовице, које су на „Фејсбуку” пронашле друштво, они који су се у трећем добу придружили планинарима и сваки викенд проводе у природи – за мале паре.

Ни васкуларни хирург др Милена Јауковић не сматра да је много новца најбитнији фактор за дуговечност. Барем не у Србији.

– Познајем много Београђанки које су доживеле 90 и више година, а које нису век провеле у изобиљу. Иначе, код нас животни век жена је дужи него мушкараца, иако чешће болују. Према мом искуству, мушкарци чешће доживе дубоку старост уколико су се бавили уметничким занимањима – напомиње др Јауковић.

У вечној потрази за тајном дуговечности, поједини истраживачи покушали су да открију делове планете који, барем статистички, дају већу шансу за дубоку старост.

Ден Бетнер, писац и истраживач часописа „Национална географија”, означио је пет таквих области, правих оаза срећне и здраве старости. То су провинција Нуоро на Сардинији, јапанско острво Окинава, полуострво Никоја на Костарики, место Лома Линда у Калифорнији и грчко острво Икарија.

Бетнер је забележио и причу Грка Станатиса Мораитиса (97) којем су у шездесетим рекли да болује од рака у одмаклом стадијуму. Грк се вратио у своје родно место, на поменуто острво Икарију, и у осамдесетим годинама је отпутовао у Америку да својим докторима каже да је његов рак плућа нестао. Каже да није имао коме то да исприча, јер су његови лекари у међувремену – умрли.

Село Осаница код Жагубице и село Трновче код Петровца на Млави места су у којима живе најстарији житељи наше земље. Својеврсним „српским Кавказом” могло би да се сматра подручје Хомоља, у коме највише становника доживи стоти рођендан – податак је нашег познатог кардиолога проф. др Максимилијана Коцијанчића, који је објавио у књизи „Пут у дуговечност”.

-----------------------------------------------------------------------------

„Гардијанови” савети како доживети стоту

Лист „Гардијан” је у тексту о рецептима за дуговечност као први савет навео новац за старе дане, али је указао на још неколико фактора:

* избегавање прерађене хране;

* оброци који садрже мање меса, а много воћа, поврћа и маслиновог уља;

* пијте квалитетно вино и добру кафу;

* пушење не долази у обзир;

* дружите се, будите социјално активни и избегавајте седење;

* одржавајте стара пријатељства и везе са породицом.

У тексту су изнети и занимљиви подаци у вези са генском предиспозицијом за дуговечност. Тако се наводи да уколико сте у фамилији имали претке стогодишњаке, ваше шансе да доживите стоту веће су 17 пута. Уколико „гене дуговечности” наслеђујете са женске стране, ова шанса вам је 8,5 већа него код особа које такав „педигре” немају.

Интересантан је и податак да жене које су рађале после 40. године, статистички гледано, имају четири пута већу шансу да доживе стоту.