Кад родитељи размењују децу

Син ће припасти оцу, а ћерка мајци. Понедељком и уторком мајка ће доводити ћерку код оца од 16 до 19 часова, а четвртком и петком у истом времену отац ће сина доводити код мајке. Средом се неће виђати. Суботом ће мајка ћерку доводити код оца од 10 до 19 часова, а отац недељом сина мајци у истом времену. Сваки други викенд деца ће проводити код мајке или оца од петка у 16 часова до недеље у 18 часова.

Овако гласи привремена мера о подељеном старатељству, која је донета у Трећем основном суду у бракоразводној парници. Дечак има девет, а девојчица седам година. Мајка ово двоје деце и једна од страна у бракоразводној парници, Бојана Иванчевић Зинаић, каже за „Политику” да су деца оштећена овом одлуком јер је суд одбацио мишљење Центра за социјални рад, према којем, тврди наша саговорница, би требало да заједно буду код мајке, а да их отац виђа по одређеном моделу.

„На предлог супруга, односно његовог пуномоћника, који су оспорили налаз Центра за социјални рад, суд је одредио да се вештачење обави преко комисије вештака. Вештачење је поверено стручњацима са Медицинског факултета и Клинике за психијатрију Клиничког центра Србије. На основу њиховог мишљења старатељство је подељено”, објашњава Иванчевић Зинаић.

У судској пракси није уобичајено да се деца у бракоразводној парници раздвајају. То се дешава ретко и само у оним ситуацијама када је заиста у интересу деце и она су углавном старијег узраста, наводе стручњаци. Одлука о поверавању деце на старатељство доноси на основу мишљења Центра за социјални рад, који утврђује шта је у интересу деце. Уколико странке, односно мајка или отац не прихвате то мишљење, кажу експерти у овој области судске праксе, суд налаже вештачење. Оно се поверава најчешће институцији са довољним бројем стручњака, који могу да дају своје мишљење. То су најчешће болница „Др Лаза Лазаревић” или Клинички центар Србије, док је Медицински факултет крајња инстанца и то у ситуацијама када се тражи супервештачење. На основу њиховог налаза и образложења суд доноси одлуку.

На питање како оваква судска одлука може да утиче на развој брата и сестре, као и на њихов међусобни однос, психолог Вања Говорко без трунке размишљања одговара: „Родитељи су ти који највише утичу и који ће утицати на њихов развој и међусобни однос. Суд и сви остали учесници у поступку, немају толико важну улогу, колико отац и мајка. Међутим учесници у поступку би требало да имају васпитну улогу и да родитељима укажу да би било добро да деца одрастају и проводе време заједно, да познају једно друго. Међутим, често родитељи то не схватају и свако при разводу вуче на своју страну. Разлози су неплаћање алиментације (када су деца овако раздвојена ниједан родитељ не плаћа алиментацију), освета једног родитеља другом, или је то дечија жеља на основу блискости са једним од родитеља до тренутка развода”.

Родитељи су ти, сматра психолог, који иницирају своје жеље преко дечјих потреба. Овакво решење не мора нужно да буде лоше, али суд не би раздвојио децу да неко од родитеља чврсто не држи своју страну, будући да је Центар за социјални рад проценио да би деца требало да буду заједно.

„Реч је о ситуацији у којој родитељ не уважава развојне потребе своје деце. Са друге стране, деца су прилагодљива, навикну се. Мала су и мисле да тако треба. Прилагођавају се нечијој другој жељи и ставу пред судом, немогућношћу договора оца и мајке. А будући да су тако мали, требало би да живе са мајком, јер је она носилац основних дечјих потреба. Када дете крене у социјализацију, отац природно може да преузме бригу. Важно је да деца проводе доста времена заједно и са једним родитељем”, сматра Вања Говорко.

Бојана Иванчевић Зинаић чека следеће рочиште у овом предмету, заказано за јун са новим председавајућим судијом, надајући се другачијем исходу.

Александар Иванчевић Зинаић је за наш лист рекао да нема коментар у вези са овим случајем јер је, објаснио је, реч о деци.