ЦЕРН на трагу нове честице

Женева – Најмоћнији акцелератор честица на свету у Европској организацији за нуклеарна истраживања ЦЕРН у Швајцарској ускоро ће почети да научницима даје много више података него досад. Док се Велики хадронски сударач (ЛХЦ) „загрева”, научници у „Фермилабу”, главној америчкој лабораторији на пољу физике елементарних честица, очекују коначне резултате новог открића у Швајцарској – избочине која би могла да буде нова честица. Она не може да се види голим оком, али би, ипак, могла да промени досадашње разумевање физике.

Научник из „Фермилаба” Дон Линколн објаснио је да у физици честица „избочина” представља појаву када научници добију глатку кривуљу података, која је очекивана, а онда се види вишак, избочина усред кривуље, што је, како је истакао, често индикација да су дошли до неког открића.

Линколн је један од стотину научника у „Фемилабу”, у предграђу Чикага, који анализирају податке које производи велики хадронски сударач из ЦЕРН-а.

„Од 1964. развили смо низ теорија које се заједнички зову ’Стандардни модел’ и на основу њега можемо да објаснимо све податке које смо прикупили. Међутим, не можемо да објаснимо ту избочину”, признао је Линколн.

То значи да би „избочина” могла да представља нову честицу до сада непознату научницима.

„Ако је промена на кривуљи стварна, то је вероватно једно од највећих открића у последњих пола века”, истакао је Линколн.

У „Фермилабу” се налази акцелератор „Теватрон”, некада најбржи суперпроводљиви суперсударач честица на свету. Иако је сада искључен, пошто га је засенио ЦЕРН-ов ЛХЦ, „Фермилаб” је и даље важан актер у научним истраживањима.

„Ми доносимо одређени ниво технологије и знања уз њихову машину зато што смо започели са машином са суперпроводником и имамо практична знања”, рекао је директор „Фермилаба” Најџел Локајер и додао да је физика честица данас глобални подухват:

„Улазимо у нову еру односа између ЦЕРН-а и ’Фермилаба’, односно Европе и САД, када се наши програми физике честица преплићу”.

Захваљујући технолошком напретку и глобалној сарадњи, научници у „Фермилабу” могу да даљински прате и анализирају податке које стварају судари честица у хадронском сударачу, око 7.000 километара далеко.

Када је реч о најновијем потенцијалном открићу, постоје два објашњења, указао је Дон Линколн:

„Једно гласи да је у питању само случајна статистичка флуктуација и да ће нестати када дође више података. Међутим, што је далеко узбудљивија могућност, ако је ’избочина’ на кривуљи стварна, онда је то фасцинантна ствар која ће редефинисати наше разумевање света.”

Велики хадронски сударач честица у ЦЕРН-у започиње шестомесечне сударе протона, а научници се надају да ће им ти подаци пружити одговор на питање да ли је „избочина” нова честица или тек избочина на путу ка бољем разумевању стандардног модела физике, преноси Танјуг.