Колико удесно скреће Аустрија

Аустријанци у недељу бирају новог председника државе. Реч је о другом кругу гласања, у којем се бирачи опредељују за једног двојице кандидата који су освојили највише гласова у првом кругу избора за шефа државе.

У финалној трци су Норберт Хофер, представник екстремно десничарске Слободарске странке, који је у првом кругу победио са 35 одсто гласова, и Александар ван дер Белен, бивши лидер Зелених, који је тада освојио 21 одсто гласова. На први поглед могло би се закључити да су се у финале председничких избора пласирали политички аутсајдери – будући да у овом изборном надметању нема представника две највеће политичке снаге у Аустрији: Народњачке и Социјалдемократске странке – и да су, због тога, недељни избори у алпској републици крајње незанимљиви.

Такав утисак је, међутим, потпуно погрешан. У Аустрији се бирачи, наиме, бирајући новог председника државе, опредељују између кандидата екстремне деснице (Хофер) и екстремне левице (Ван дер Белен). То је историјски преседан у алпској републици који указује на нову политичку реалност у Европској унији – да екстремна десница добија на снази, полако потискује старе, традиционалне странке и све је ближа полугама власти. Аустријски пример то најбоље потврђује – кандидат Слободарске странке улази у одлучујући изборни окршај као велики фаворит.

Ко ће се, на крају, уселити у председничке одаје у бечком дворцу Хофбургу? Аустријски политички аналитичари и медији готово да ни не трагају за одговором на ово питање. Уместо тога, у први план су „искочиле” процене да су обојица кандидата политички веома „танки”, да ниједан не заслужује да се усели у Хофбург и шест година прима председничку плату, док се поједини аналитичари не либе да закључе да су Хофер и Ван дер Белен „срамота за Аустрију”. Чули су се и захтеви да би функцију председника републике требало заправо укинути јер шеф државе служи само да прави велике трошкове.

Овакве процене добиле су на снази после најновијег телевизијског дуела претендената на положај аустријског председника, који је организовала приватна ТВ станица АТФ. Било је то несвакидашње сучељавање кандидата: у спартански опремљеном судију (само сто и две столице), без водитеља и унапред договорених тема Хофер и Ван дер Белен су гледаоцима сервирали брутални обрачун. Током 45 минута размењене су најтеже политичке оптужбе и дисквалификације, било је обостраних увреда – немачки недељник „Цајт” је за кандидате написао да су личили на „ратоборне петлове” – а гледаоци нису могли да чују готово ништа озбиљно и паметно (на пример, који су њихови планови за решавање проблема рекордне незапослености или суочавање са мигрантском кризом).

Уместо тога разговор се свео на приземан ниво.

„Ви сте кандидат бечке елите”, узвикнуо је у једном тренутку Хофер, алудирајући на неке анализе које сугеришу да Ван дер Белен има подршку високообразованих бирача. „За разлику од вас, ја сам кандидат народа. Лажете да се независни кандидат, имате подршку Зелених.”

„То је свињарија што говорите”, одбрусио је противнику Ван дер Белен. „Могао бих да вас тужим.”

„Па тужите ме”, узвикнуо је Хофер, који се, према оценама медија, боље снашао у овој размени удараца без рукавица.

Медијски двобој кандидата за председника Аустрије свакако неће бити од неке користи у коначном опредељењу бирача. Очигледно је да ће код гласача превладати већ раније стечени утисци, због чега је кандидат Слободарске странке у предности. Хоферова победа може бити угрожена једино уколико против њега заједнички наступе све друге политичке снаге у Аустрији и њихови бирачи.

Крајња десница у Аустрији, посебно Слободарска странка, последњих година је у приметном успону. Њена политика – одбојност према странцима, посебно муслиманима, одлучно одбијање миграната, отпор према Европској унији и истицање да за сваког Аустријанца Аустрија треба да буде на првом месту – добија све већу бирачку наклоност. „Слободарци” су поново угрозили доминацију Народњачке и Социјалдемократске странке на аустријској политичкој сцени – последњи пут били су у коалиционој влади првих година овог века – и уколико њихов кандидат постане председник државе, постаће најозбиљнији кандидат да потпуно преузму власт у Аустрији.

Њихов лидер, Хајнц Кристијан Штрахе, већ је сасвим отворено најавио да је његов наредни циљ фотеља аустријској канцелара коју може да освоји на изборима у најскоријој будућности. У таквом сценарију главну улогу могао би да одигра Норберт Хофер – за њега се иначе каже да је главни идеолог Слободарске странке – уколико постане шеф државе. Хофер је у предизборној кампањи најавио да ће као председник влади дати шест месеци да учини нешто конкретно када је реч о решавању нагомиланих државних проблема. Уколико, према његовој оцени, буде неуспешна, најављује да ће искористити председничка овлашћења и распустити и владу и парламент.

У Бриселу веома пажљиво прате аустријска догађања. Страхујући од још већег скретања алпске републике удесно – нешто слично могло би да се касније догоди у Француској, Немачкој, Холандији – Бечу се шаљу јасни сигнали да би требало спречити избор екстремног десничара на положај председника државе.

„Изаберите за председника Александра ван дер Балена”, поручио је из Брисела аустријским бирачима председник Европске комисије Жан-Клод Јункер.

Овакви и слични апели могу да код Аустријанаца изазову нежељен резултат. Тако нешто догодило се 1986. године, када је такође биран шеф државе. Главни кандидат био човек блиставе биографије, бивши генерални секретар УН Курт Валдхајм, али се прича окренула за 180 степени када је на видело изашла његова мрачна прошлост. Историчари и медији открили су да је Валдхајм, током Другог светског рата, био официр Вермахта и да је од 1942. до 1944. учествовао у ратним злочинима на просторима бивше Југославије. Материјални докази, фотографије и многобројна сведочења нису, међутим, поколебали већину бирача и Курт Валдхајм је изабран за председника Аустрије.