Теодосић: На реду је Ђоковић

Од нашег извештача

Берлин – ЦСКА је био сигуран у полуфиналу Евролиге. Али, када год би Локомотива почела да прети, као да су сви једва дочекали да крену са причом о проклетству, проверавајући колико пута је од 2008. „армија” стала надомак циља и пала. У тој причи Милош Теодосић је веома често спомињан. Када је Малком Делејини погађао пенале за 79:84 на око 30 секунди пре краја, отворила се дебата да ли капитен Србије игра свој шести или седми „фајнал фор”, а и даље је без трофеја.

Ипак, десетак минута касније, Теодосић је застао у „микс-зони”, насмејан и срећан. Његов ЦСКА је прескочио прву препреку и дошао у предворје раја.

- Много глупих и несрећних пораза је иза нас. Мислим да смо научили лекцију – причао је Теодосић и отворио тему пропуштених прилика. – Ово ми је пети завршни турнир са ЦСКА и два сам мислим имао са Олимпијакосом.

Пошто је дилема и даље остала, постојао је само један начин да се она реши. Да се изброје сви завршни турнири:

- Берлин, Париз, Истанбул, Лондон, Милано, Мадрид и сада поново Берлин. Дакле, седми – потврдио је Теодосић.

Два дана касније, на истом месту, на крају „микс-зоне”, опет смо се нашли са Теодосићем. Овога пута носио је српску тробојку око врата, држао трофеј, а на глави носио качкет на коме је писало – ЦСКА шампион Европе.

- Ух, у једном тренутку ми је прошло кроз главу, шта ако се опет деси неуспех. Не знам, не бих то могао да преживим. Срећа нас је сада мало погледала. Али, и судије су мало помогле Фенеру у другом полувремену. Што то да не кажем, без обзира што смо освојили.

Шалећи се да је знао колико трофеј доноси добар осећај, да би га и раније освојио, називајући га једном круном његовог досадашњег рада, сетио се шта су му легендарни Шишкаускас, Папаниколау и Никола Вујичић, рекли одмах после меча.

- Сви су ми поручили да сам заслужио. А, сви они добро знају колико сам се само нервирао и патио после тих пораза.

Све прокоцкане шансе, Теодосић је држао у себи и знао –  није битно колико пута паднеш, већ колико брзо устанеш. Сада је све то могао да подели. Сада је то прошлост, а садашњост каже – Теодосић је шампион Европе.

- Није нимало лако борити се са тим. Увек си ту близу, а опет не успеваш. Не могу ни да замислим да се исто десило и сада. Вероватно би био окарактерисан као најгори играч који је играо у Европи. Што не мислим да је истина. Ту сам негде у средини – у свом стилу је рекао Теодосић и додао: - Притисак је био велики, можда сам га држао у себи и нисам хтео да га делим. Али, сада је тај притисак нестао и сигурно да ће сада бити лакше.

Готово да није било медија у Европи који се пре и током „фајнал фора” није бавио темом – проклетства ЦСКА. А, Теодосићев пример обавезно истицан.

- То сте ви новинари криви – кроз осмех је рекао наш ас и наставио: - То је тај притисак о коме говорим. И то је нешто што Новак Ђоковић има са Ролан Гаросу. Тешко да ћу моћи да дођем на финале. Игра се 6. или 7. јуна. Али, надам се да ће га сада освојити, пошто сам напокон ја освојио Евролигу.

Унутрашња борба Теодосића са самим собом и окружењем, на врхунцу је била у моменту када се Фенербахче „вратио из мртвих” и повео. Баш тада, када је било најтеже, када се види прави карактер човека, он је тражио лопту и повео напад.

- Ни на једном од претходних „фајнал форова” нисам имао оволику веру да ћемо освојити трофеј. Поготово у полувремену. Пре почетка меча сам видео страх у нашем тиму. Али, када смо га добро отворили, рекао сам свима, људи ми смо боља екипа и морамо да верујемо у победу. Ако то не урадимо, нећемо ни победити. И баш зато што смо веровали, заслужили смо срећу и победили.

Вера и заједништво у ЦСКА о коме говори Теодосић, али о коме је причао и Итудис, најбоље се видела док се чекао почетак продужетка. Петорка Фенербахчеа је већ била на паркету, док су се на клупи Руса сви били готово загрљени. Ту је дошао и председник Ватутин.

- Ништа паметно нема да се каже у тим тренуцима, осим да се међусобно бодримо, као што смо то радили целе године. Као што смо увек ту, једни за друге. А, Ватутин је ретко позитиван председник. Увек путује са екипом, доживљава нас као своју породицу, али у буквалном смислу те речи. Драго ми је због мене, али можда још драже због њега – истакао је Милош Теодосић

Берлин – крај приче о проклетству

Милош Теодосић је 2009. и 2010. године у дресу Олимпијакоса стигао до финала Евролиге. Његов тим је оба пута лако изгубио. Први пут са 95:79, потом и са 86:68. Када је Панатинаикос узео трофеј, 2011. године Теодосић није био на „фајнал фору”, након чега почиње невероватан низ пораза који би многе сломио. У финалу 2012, ЦСКА је изгубио од Олимпијакоса са 62:61, с тим да су Руси после 30 минута игре имали великих 53:40. Годину дана касније, „армија” је стала већ у полуфиналу када је Олимпијакос понови био кобан – 52:69. Ни 2014, ЦСКА није успео да дође до финала. Тада је са „пола“ коша, у новој инфаркт завршници изгубио од Макабија са 67:68. А, на улазу у последњи период имао је плус 10. Први покушај Итудиса да донесе трофеј у Москву пропао је 2015. када је Олипијакос изашао као победник из нове драме – 70:68. И тако је дошао Берлин и крај приче о проклетству.