Teodosić: Na redu je Đoković

Od našeg izveštača

Berlin – CSKA je bio siguran u polufinalu Evrolige. Ali, kada god bi Lokomotiva počela da preti, kao da su svi jedva dočekali da krenu sa pričom o prokletstvu, proveravajući koliko puta je od 2008. „armija” stala nadomak cilja i pala. U toj priči Miloš Teodosić je veoma često spominjan. Kada je Malkom Delejini pogađao penale za 79:84 na oko 30 sekundi pre kraja, otvorila se debata da li kapiten Srbije igra svoj šesti ili sedmi „fajnal for”, a i dalje je bez trofeja.

Ipak, desetak minuta kasnije, Teodosić je zastao u „miks-zoni”, nasmejan i srećan. Njegov CSKA je preskočio prvu prepreku i došao u predvorje raja.

- Mnogo glupih i nesrećnih poraza je iza nas. Mislim da smo naučili lekciju – pričao je Teodosić i otvorio temu propuštenih prilika. – Ovo mi je peti završni turnir sa CSKA i dva sam mislim imao sa Olimpijakosom.

Pošto je dilema i dalje ostala, postojao je samo jedan način da se ona reši. Da se izbroje svi završni turniri:

- Berlin, Pariz, Istanbul, London, Milano, Madrid i sada ponovo Berlin. Dakle, sedmi – potvrdio je Teodosić.

Dva dana kasnije, na istom mestu, na kraju „miks-zone”, opet smo se našli sa Teodosićem. Ovoga puta nosio je srpsku trobojku oko vrata, držao trofej, a na glavi nosio kačket na kome je pisalo – CSKA šampion Evrope.

- Uh, u jednom trenutku mi je prošlo kroz glavu, šta ako se opet desi neuspeh. Ne znam, ne bih to mogao da preživim. Sreća nas je sada malo pogledala. Ali, i sudije su malo pomogle Feneru u drugom poluvremenu. Što to da ne kažem, bez obzira što smo osvojili.

Šaleći se da je znao koliko trofej donosi dobar osećaj, da bi ga i ranije osvojio, nazivajući ga jednom krunom njegovog dosadašnjeg rada, setio se šta su mu legendarni Šiškauskas, Papanikolau i Nikola Vujičić, rekli odmah posle meča.

- Svi su mi poručili da sam zaslužio. A, svi oni dobro znaju koliko sam se samo nervirao i patio posle tih poraza.

Sve prokockane šanse, Teodosić je držao u sebi i znao –  nije bitno koliko puta padneš, već koliko brzo ustaneš. Sada je sve to mogao da podeli. Sada je to prošlost, a sadašnjost kaže – Teodosić je šampion Evrope.

- Nije nimalo lako boriti se sa tim. Uvek si tu blizu, a opet ne uspevaš. Ne mogu ni da zamislim da se isto desilo i sada. Verovatno bi bio okarakterisan kao najgori igrač koji je igrao u Evropi. Što ne mislim da je istina. Tu sam negde u sredini – u svom stilu je rekao Teodosić i dodao: - Pritisak je bio veliki, možda sam ga držao u sebi i nisam hteo da ga delim. Ali, sada je taj pritisak nestao i sigurno da će sada biti lakše.

Gotovo da nije bilo medija u Evropi koji se pre i tokom „fajnal fora” nije bavio temom – prokletstva CSKA. A, Teodosićev primer obavezno istican.

- To ste vi novinari krivi – kroz osmeh je rekao naš as i nastavio: - To je taj pritisak o kome govorim. I to je nešto što Novak Đoković ima sa Rolan Garosu. Teško da ću moći da dođem na finale. Igra se 6. ili 7. juna. Ali, nadam se da će ga sada osvojiti, pošto sam napokon ja osvojio Evroligu.

Unutrašnja borba Teodosića sa samim sobom i okruženjem, na vrhuncu je bila u momentu kada se Fenerbahče „vratio iz mrtvih” i poveo. Baš tada, kada je bilo najteže, kada se vidi pravi karakter čoveka, on je tražio loptu i poveo napad.

- Ni na jednom od prethodnih „fajnal forova” nisam imao ovoliku veru da ćemo osvojiti trofej. Pogotovo u poluvremenu. Pre početka meča sam video strah u našem timu. Ali, kada smo ga dobro otvorili, rekao sam svima, ljudi mi smo bolja ekipa i moramo da verujemo u pobedu. Ako to ne uradimo, nećemo ni pobediti. I baš zato što smo verovali, zaslužili smo sreću i pobedili.

Vera i zajedništvo u CSKA o kome govori Teodosić, ali o kome je pričao i Itudis, najbolje se videla dok se čekao početak produžetka. Petorka Fenerbahčea je već bila na parketu, dok su se na klupi Rusa svi bili gotovo zagrljeni. Tu je došao i predsednik Vatutin.

- Ništa pametno nema da se kaže u tim trenucima, osim da se međusobno bodrimo, kao što smo to radili cele godine. Kao što smo uvek tu, jedni za druge. A, Vatutin je retko pozitivan predsednik. Uvek putuje sa ekipom, doživljava nas kao svoju porodicu, ali u bukvalnom smislu te reči. Drago mi je zbog mene, ali možda još draže zbog njega – istakao je Miloš Teodosić

Berlin – kraj priče o prokletstvu

Miloš Teodosić je 2009. i 2010. godine u dresu Olimpijakosa stigao do finala Evrolige. Njegov tim je oba puta lako izgubio. Prvi put sa 95:79, potom i sa 86:68. Kada je Panatinaikos uzeo trofej, 2011. godine Teodosić nije bio na „fajnal foru”, nakon čega počinje neverovatan niz poraza koji bi mnoge slomio. U finalu 2012, CSKA je izgubio od Olimpijakosa sa 62:61, s tim da su Rusi posle 30 minuta igre imali velikih 53:40. Godinu dana kasnije, „armija” je stala već u polufinalu kada je Olimpijakos ponovi bio koban – 52:69. Ni 2014, CSKA nije uspeo da dođe do finala. Tada je sa „pola“ koša, u novoj infarkt završnici izgubio od Makabija sa 67:68. A, na ulazu u poslednji period imao je plus 10. Prvi pokušaj Itudisa da donese trofej u Moskvu propao je 2015. kada je Olipijakos izašao kao pobednik iz nove drame – 70:68. I tako je došao Berlin i kraj priče o prokletstvu.