Заменик Дилме Русеф шуровао са ЦИА

Тек пошто је Дилма Русеф „институционалним пучем” суспендована са места председнице, процурило је преко „Викиликса” да се њен заменик Мишел Темер у сарадњи са америчком Централном обавештајном агенцијом (ЦИА) годинама договарао како да његова десничарска странка преузме власт од левичарске Радничке партије Бразила.

Још у јануару 2006, судећи по дипломатској депеши из америчке амбасаде у Бразилији, Мишел Темер договарао се са тадашњим америчким конзулом да ли је боље да се кандидује за председника или да се, уколико се процени да је народ на страни лидера Радничке партије Инасија Лула да Силве, убаци као његов потпредседник. Дугогодишњи сан десници се остварио тек пре неки дан када су чланови Конгреса а потом и Сената, од којих је већина под озбиљним истрагама и готовим оптужницама за корупцију, изгласали суспензију Лулине наследнице Дилме Русеф, прве жене на челу Бразила у историји те земље. Истог дана осванула је слика новог кабинета Мишела Темера (75), са новим председником у средини: сви у тамним оделима и са краватама, сви мушкарци између 40 и 75 година.

Ово је први пут откад је после војне хунте успостављена демократија да у влади нема ни једне једине женске министарке и први пут за шест година (првог и половине другог мандата Дилме Русеф) да је Бразил добио прву даму. Марсела Темер је као деветнаестогодишњакиња постала прва пратиља на такмичењу за мис Сао Паула, 43 године је млађа од свог мужа, њен фризер је упоређује са некадашњом  принцезом Монака Грејс Кели.

Њене особине у директној су супротности са профилом Дилме Русеф. Лидерка Радничке партије у раној младости била је левичарска герилка, преживела је најгора мучења у затворима војне хунте, али у извештају полиције на отпусној листи стоји да се Русефова „није покајала”. Дилма није удата и има кћерку, а све је то у претежно католичком латиноамеричком свету неопростив грех.

У суседној Аргентини бивша председница левичарски оријентисана Кристина Киршнер званично је оптужена за корупцију, дан пошто је суспендована Дилма Русеф. За то време председници Чилеа Мишел Башеле (65) знатно је опала популарност због корупцијског скандала у који је изгледа умешана њена снаја, супруга њеног сина. Башеле је можда по биографији најсличнија Дилми Русеф. Тек што је Пиноче извршио крвави пуч и са власти сменио демократски изабраног председника социјалисту Салвадора Аљендеа, њен отац, генерал који се није слагао са пучистима, стављен је у тајни затвор војне хунте где је нешто касније и убијен. Мишел и њена мајка су после неколико месеци пуштене из затвора и емигрирале су у Европу. Касније, када је Пиноче пао, Мишел Башеле била је министарка одбране и потом председница.

Пре пет година ове три жене, Русеф, Киршнер и Башеле, спадале су у најутицајније личности Латинске Америке.

Латиноамерички аналитичари слажу се да су жене у региону почеле да долазе на власт зато што је овај континент пропатио од терора војних хунти које су седамдесетих година уз помоћ Вашингтона изводиле пучеве, како би се САД осигурале од ширења комунизма у свом „задњем дворишту”. Државе су биле сите милитаризма, страдања и огромне разлике између сиромашних и екстремно богатих. Жене су дошле заједно са ширењем социјализма на континенту. А да ли је ово нагло оптуживање женских лидера за корупцију у коју су огрезли углавном мушки политичари повезано са традиционалним регионалним предрасудама према женском полу?

Аргентински политички коментатор Серхио Беренштајн истиче да је колективни пад три јужноамеричке левичарке, уз све остале околности,  вероватно израз одбојности традиционално мушког политичког естаблишмента према продору женских лидера. Очигледно је, додају други, да Америка поново баца шапу на континент и да социјалистичке владе падају као домине једна за другом. На то указују и преостали социјалисти у региону. Ево Моралес, председник Боливије, недавно је изгубио на референдуму који је организовао како би могао да се кандидује за трећи мандат. У Венецуели је наследник Уга Чавеса, лидера социјализма за 21. век, Николас Мадуро, суочен са огромним протестима због несташица, инфлације и криминала, прозвао Вашингтон да оркестрира пуч у Бразилу. Хавана се после посете Барака Обаме зариче да неће одустати ни од једног социјалистичког принципа. Аналитичари из свих ових држава истичу да је Бразил кључна земља за очување суверенитета и демократије у читавом региону. И да је пуч против Дилме Русеф удар на цео континент.