Шест начина за пад владе

Када је и пословично уздржани премијер јавно рекао да је Влада Србије у великој кризи, онда је то и најбоља потврда сумњама да коалиција Демократске странке, Демократске странке Србије, Г17 плус и Нове Србије броји последње дане. Међусобно неповерење чланица коалиције, које је било очито још у време преговора о формирању владе, а које је кулминирало пола године касније „расцепом” због расписивања председничких избора, а онда и прошломесечним сукобом због прелазног политичког споразума са ЕУ, чини се, овог пута ће их дефинитивно разбити.

Војислав Коштуница је Танјугу рекао да „више нема поверења у досадашње коалиционе партнере ДС и Г17 плус да се искрено боре за очување Косова” и да „у неколико наредних дана парламентарне странке морају да се договоре о начину изласка из ове кризе”.

Премијер је јуче изјавио да је влада „у великој кризи јер није било спремности да донесемо одлуку да ћемо заједнички чврсто инсистирати да Србија само као целовита држава са Косовом може постати члан ЕУ”, мислећи на резолуцију коју су предложили радикали, а за коју је, прегласавањем, влада дала негативно мишљење.

То да ускоро мора да се изађе из кризе кажу и у другим странкама владајуће коалиције, али им се виђење могућег решења кризе, уколико не „упали” некакво ново примирје међу њима, разликује. ДС и Г17 плус, судећи по јучерашњим изјавама шефова њихових посланичких група Наде Колунџије и Сузане Грубјешић, сматрају да, ако се ова коалиција распадне, треба ићи на ванредне изборе.

Нада Колунџија је јуче практично рекла да су шансе за помирење „народњака” и „еврореформиста” у актуелној влади све мање. Реагујући на изјаву Коштунице, она је за Фонет казала да се таквим речима продубљују разлике унутар коалиције и додала да премијер тиме жели да створи простор да прави неку другу комбинацију.

А у „народњачкој коалицији” изгледа да заиста имају шири дијапазон могућих решења, бар судећи по изјавама лидера Нове Србије Велимира Илића – од реконструкције владе (избацивањем Млађана Динкића из ње или убацивањем радикала у извршну власт) до ванредних избора.

Према незваничним информацијама из „народњачке коалиције”, све опције су и даље отворене, али је она која подразумева „прелазну” владу уз подршку радикала, са ограниченим роком трајања (до јесени, највероватније), све извеснија. Односно, извеснија је од расписивања избора одмах пошто Г17 плус и ДС напусте владу. Према истим изворима, наиме, у ДСС-у и НС-у рачунају да ће, ако унутаркоалициони разговори у наредних неколико дана не уроде плодом, можда већ следећег четвртка (када се наставља седница Скупштине Србије) извести маневар који ће ДС и Г17 плус приморати да напусте владу, а они ће озваничити нову скупштинску већину.

(/slika2)Наиме, према незваничним информацијама, Коштуница би могао да предложи разрешење неколико чланова владе из Г17 плус и ДС, чиме би принудио све чланове владе из ових странака да из протеста поднесу оставке. По Уставу, о предлогу премијера за разрешење члана владе, Скупштина мора да гласа „на првој наредној седници”. Одлука о разрешењу донета је ако је за њу гласала већина од укупног броја народних посланика, „народњака” и радикала има укупно 128, а ту би, вероватно, „прискочило” и 16 посланика социјалиста.

Подсетимо, о овом механизму, који је у рукама премијера, говорило се и приликом прошлогодишње кризе у коалицији због „једностраног” расписивања председничких избора.   

Народњаци могу да испровоцирају излазак демократа из владе и ако подрже захтев радикала за смену председника скупштине Оливера Дулића (лидер ДС-а Борис Тадић рекао је да би то означило и крај владе). Међутим, то питање могло би да дође на дневни ред тек по завршетку седнице која је започета у уторак, а која би могла да потраје неколико недеља.

У варијанти сарадње „народњака” и радикала о којој се највише спекулише, Српска радикална странка могла би, како сазнајемо, да се задовољи местом председника парламента (за Томислава Николића или Александра Вучића) и подржавала би у наредном периоду неку врсту прелазне владе Војислава Коштунице, не улазећи формално у њу. Тако би одржали реч да неће у владу без избора, у чему су функционери ове странке били изричити последњих месеци.

Чини се да ни могућност оптужби да немају легитимитет за такву власт (према неким истраживањима јавног мњења, ДСС је тренутно на око 10 одсто поверења у бирачком телу, Велимир Илић је једва пребацио седам одсто на председничким изборима, а као коалиција су тек трећи по броју посланика у актуелном скупштинском сазиву), „народњаке” неће поколебати у намери да ипак пробају мањинску владу пре ванредних избора.

Помоћ у томе можда им пруже и социјалисти. Додуше, председник СПС-а Ивица Дачић јуче је навео да са њима нико није разговарао о евентуалној реконструкцији Владе Србије пре одржавања избора. Али, он је додао да постоји могућност формирања прелазне владе која би орочила свој рад на неколико месеци, након чега би се одржали парламентарни избори.

Ако епилог ове кризе буде распад актуелне владајуће коалиције, јасно је да ће између два сукобљена дела владе почети трка за први следећи потез: ДС и Г17 би желели да распусте скупштину и распишу изборе, а ДСС–НС да издејствују продужени боравак у „окрњеној” влади. Уставне и законске одредбе предност дају науму „народњака”.

ДС би могао да издејствује ванредне изборе одмах једино ако председник Србије и лидер странке Борис Тадић распусти скупштину, а то може да учини на образложен предлог владе. ДС има већину у влади и може да изгласа такав предлог, али Коштуница као премијер има, по Пословнику владе, могућност да прекине седницу „док се не усагласе ставови о неком питању или док се не обезбеди већина чланова владе потребна за одлучивање” (члан 57).

Мандат владе, према Закону о влади, престаје још и са „изгласавањем неповерења, неизгласавањем поверења, оставком владе, изгласавањем неповерења председнику владе и оставком председника владе”. Ова последња, шеста, опција (оставка Коштунице), готово је сигурно, неће се десити. Поред тога, Устав налаже да је, у случају престанка мандата владе, председник Србије „дужан да покрене поступак за избор нове владе”. Тек ако Народна скупштина не изабере нову владу у року од 30 дана (од дана изгласавања неповерења, неизгласавања поверења или констатовања оставке премијере), председник републике је дужан да распусти Народну скупштину и распише изборе. У овом року би се, како сада ствари стоје, формирала влада „народњака” у сарадњи са радикалима (а можда и социјалистима).

Биљана Баковић

-----------------------------------------------------------

Милосављевић: Влада се труди да превазиђе проблеме

Ниш – Министар пољопривреде и шумарства Слободан Милосављевић изјавио је јуче у Нишу да „проблема у функционисању Владе Србије има”, али да не може са сигурношћу рећи у којој мери ће они бити превазиђени. „Трудимо се да их превазиђемо, али ми је тешко да говорим у којој мери ћемо успети у томе”, рекао је Милосављевић новинарима у Регионалној привредној комори, где је разговарао с пољопривредницима, произвођачима хране и представницима локалне заједнице. „Јуче и прекјуче су се догађале ствари које су добро познате и потребно је да прође мало времена да бисмо видели како ће коалиција функционисати”, навео је министар пољопривреде.

Танјуг

-----------------------------------------------------------------------

Грубјешић: Кризу могуће решити само на изборима

Г17 плус сматра да је само на ванредним парламентарним изборима могуће решити актуелну политичку кризу, изјавила је данас потпредседница Г17 плус Сузана Грубјешић. „Опстанак владе не зависи од једног министра Динкића и једна странке Г17 плус, већ од немогућности чланица коалиције да превазиђу непремостиве разлике око питања којим путем треба да иде Србије”, рекла је Грубјешић Бети.

Она је казала да постоје неки, међу које је сврстала министра Велимира Илића, који мисле да ће Косово и Метохију одбранити тако што ће Србију изоловати од Европе. Г17 плус верује да само економски јака Србија, интегрисана у ЕУ, има шанси да сачува свој суверенитет и територијални интегритет.

Бета 

----------------------------------------------------------------------

Илић: Избори на помолу

Министар за инфраструктуру и лидер Нове Србије Велимир Илић изјавио је јуче у Ужицу да се криза у раду Владе Србије може разрешити једино расписивањем ванредних парламентарних избора. „Избори су на помолу и то брзо, што ће бити једино трајно решење с обзиром на то да не може да се нађе компромис међу супротстављеним странама које остају на својим позицијама”, рекао је Илић, а преноси Танјуг.

Иста агенција јуче је пренела и делове Илићевог интервјуа последњем броју недељника Нин, у коме министар каже да су ове године могући ванредни парламентарни избори, али да се њима ништа неће решити. „Опет ће исти преговарачи доћи за сто и само ћемо изгубити време, опет ћемо имати сличне позиције, само ће одређене партије и коалиције имати један до два процента мање или више”, рекао је Илић.

Он je и у јучерашњем броју „Преса”, указујући да се ДСС–НС не плаши избора, него „само мисли да је у неком наредном периоду за државу боље да појединци смире политичке страсти”, рекао да, ако други део владе тражи изборе, и народњаци могу да предложе „освежење” владе – могуће и са радикалима, „само да се држава покрене”.

А за „Вечерње новости”, опет у јучерашњем броју, навео је да би коалицију могао да сачува можда чак и само одлазак Млађана Динкића из владе. Илић је јуче наговестио да би то могао да буде један од услова „народњачке коалиције” за опстанак владе – да Динкић оде, а народњацима би било прихватљиво да на његово место министра економије и регионалног развоја Г17 плус предложи неког другог.