Били смо део историје у Београду

Чувена америчка група „Токсидомун” наступиће сурта увече у Дому омладине, у оквиру светске турнеје на којој у целости изводи деби албум „Half-Mute”. Овај арт-рок састав, једно од највећих имена „новог таласа” с краја седамдесетих година, сматра се и пиониром мултимедијалног наступа, јер је међу првима креативно укрштао видео пројекције са концертима. Окосницу састава, основаног 1977. године, и даље чине Стивен Браун, Блејн Л. Рејнингер и Питер Принсипл, сваки за себе јединствена уметничка личност.

Први наступ у Београду, како за „Политику” признаје Блејн, никако не могу да забораве:

– Уживали смо. А публика је имала наше бутлег дискове на којима су биле неке песме које нисмо чули годинама, чак и нешто што смо радили на нашим соло пројектима… Били смо импресионирани! Осим тога, тај први концерт у Београду десио се одмах након што је Слободан Милошевић ухапшен. И сећам се огромне енергије која је владала у Београду. Био је то историјски тренутак, а ми смо били тамо, као део тог социјалног феномена.

Светска турнеја, у оквиру које поново гостују у Београду, замишљена је као посвета њиховом чувеном албуму „Half-Mute”. Та плоча из 1980. године изменила је токове популарне музике уносећи у њу авангардне тенденције. Изводе деби албум, који и данас ужива култни статус, у целости, и баш се добро забављају, истиче Рејнингер:

– Реакције публике су одличне. Уживамо и у томе што се сећамо како да свирамо ту музику поново после толико времена. Неке од песама са тог албума налазиле су се повремено у нашем репертоару, а неке никад нисмо свирали уживо. Зато је било и изазовно прилагодити их концертима, а када смо почели да их изводимо, схватили смо да ту има неке симфонијске моћи.

Певач „Токсидомуна” живео је на толико различитих места на планети… После Сан Франциска, где је бенд основан, преселио се у Њујорк, па у Енглеску, потом у Брисел, а већ неко време живи у Атини. Питамо га да ли је немирног духа?

– Да, то је баш интересантно. Чини ми се да је то моја карма. Ни сам не знам то да објасним, ваљда сам пратио своју веру. Просто, нешто ми „искочи” и ја то пратим где год. А опет, то је у супротности са мојим карактером, јер сам врло везан за кућу. Волим да проводим време у дому, а читав живот ми је константно путовање. Веома чудна контрадикција. У Атину сам отишао за послом, али открио сам и друге битне стране живота. Оженио сам се, добио сина, развео се, поново оженио. Атина симболизује живот који никад нисам сањао да ћу имати.

Сви чланови бенда живе у различитим крајевима света: од Атине, преко Њујорка, до Мексико Ситија, па да ли та раздаљина одржава бенд?

– Мислим да нас зближава, јер не виђамо једни друге тако често. И онда те ретке тренутке када смо заједно више ценимо.

Позоришне пробе као болан процес

Сви чланови бенда годинама имају и соло пројекте, а Блејн се, поред музике за филмове и позориште, посветио и глуми. Недавно је потписао музику, али и глумио у новој поставци „Мајстора и Маргарите” у Националном театру у Атини, који је режирала његова супруга Марија Панургија:

– Мојој супрузи се нимало није допало да ради са мном. Тежак сам човек. Иако себе сматрам добрим глумцем и радио сам више од 15 представа са значајним позоришним редитељима, не уживам у томе. Волим када представа почне да се изводи, али ми велики проблем представљају пробе и учење текста. То је за мене баш болан процес. Али, када то савладам, онда уживам.