Студенти могу да препишу четвртину туђих радова

Плагијати, изузетно болна тема у академској јавности, неће се наћи на дневном реду данашње седнице Сената Београдског универзитета, иако је то било најављено. „Врућ кромпир“ под називом „Правилник о поступку утврђивања плагирања, аутоплагирања, измишљања резултата и кривотворења“, 44 члана највишег стручног тела Универзитета већ шест месеци пребацују за неку од наредних седница. Додуше, у међувремену су први пут у универзитетске прописе унели плагијат када су у питању студенти и пооштрили критеријуме за израду докторске дисертације. Многи, међутим, све ово тумаче одсуством праве жеље да се професори обрачунају са „мангупима“ у својим редовима и да им је ипак лакше да то пре свега учине у реду студената.

Званично образложење за оволико кашњење стигло је од ректора БУ, проф. др Владимира Бумбаширевића, који је објаснио да су факултети имали много примедби на предложени правилник.

Док се чека да Сенат правилником уреди ову материју, неки од највећих факултета БУ развили су властите начине и правила борбе против плагијата. О ловцима на плагијате са Електротехничког факултета „Политика” је већ писала, а занимљиво је и искуство Економског факултета, једног од најмасовнијих друштвених факултета у Србији, будући да се писање радова разликује од оног на техничким факултетима.

Проф. др Жаклина Стојановић, продекан за наставу београдског Економског факултета, каже да су од 2014. усвојено правило да сваки студентски рад пролази кроз ефорус/трнитин (Ephorus/Turnitin) систем за проверу плагијата. Годишње се на овај начин прегледа око 3.000 радова.

– То је контролни механизам, а професори пре тога обавесте студенте о томе како да приступе изради семинарског, дипломског, мастер или докторског рада. Сва обавештења имају и на нашем сајту. Критични тренутак је избор теме и ту је најважнија улога ментора. Када се предложи тема која је врло експлоатисана, јасно је да студент врло лако може да дође до резултата туђих истраживања и то искористи у свом раду – каже проф. Стојановић.

Свака тема може да се специфично зада, додаје, да свако добије неки истраживачки задатак који ће бити додатак ономе што је до тада обрађивано. Такође, процењено је да је „годишња квота” за професоре, како би могли да се посвете радовима, на пример 30 дипломских и пет мастер радова и једна или две докторске тезе.

– Студент добија писану информацију о томе шта је дозвољено, а шта није, како се цитирају резултати других истраживања, како се пишу фусноте, како се наводи коришћена литература и добија информацију да ће рад проћи кроз проверу. Када студент заврши рад уз све консултације са професором, имејлом шаље рад писан латиницом и ћирилицом у систем за аутоматску проверу текста. Професор одмах на имејл добија обавештење да је рад предат у базу која садржи све што је објављено на еврпском и америчком тржишту – објашњава ова професорка.

Провера текста се обавља за неколико сати, а професор се одмах имејлом обавештава да је извештај готов и да може да га прегледа. Уколико у раду има делова који се преклапају са нечијим туђим радом, они су означени црвеним оквиром.

– Тема посебних састанака је била дилема у којем проценту преклапања се нешто може квалификовати као плагијат. Логично је да се преклапање више толерише на основним студијама, јер је реч о почетничким радовима, а како се иде ка вишим нивоима студија, очекује се више самосталног, истраживачког рада и мањи степен толерисања преписивања – каже проф. Стојановић.

Економски факултет је прописао да је на основним студијама дозвољено преузимање делова туђих радова  до 25 процената, на мастер студијама 10 процената, а на докторским пет посто. То је иначе и опште прихваћено правило за већину међународних часописа.

Професори су ти који када добију проценте, процењују колико је заиста у питању плагијат, јер се црвеним аутоматски обележава и на пример, списак литературе, опште прихваћене дефиниције или синтагме (ако се користе три речи заредом). Највише преклапања је у уводном делу и на крају рада, када се наводи литература и то се толерише, али не и у централном делу у којем је самостално истраживање. Саговорница наглашава да се увек гледа недозвољено коришћење, јер није плагијат уколико се наведе извор одакле се цитирају реченице.

Када се добије „црвени” рад изнад граница толеранције, обавеза професора је да га врати студенту, а извештај се шаље и служби факултета. То не значи аутоматско кажњавање, већ се пружа шанса студенту да исправи грешке и поново прође кроз читаву процедуру. Ако то не уради, рад неће бити прихваћен.

– Задатак професора није да лови и казњава студенте, већ да их образује, да им покаже, научи их да то не сме да се ради. Од како примењујемо овај систем, нисам имала ни један случај плагијата, јер студенте благовремено подучимо и упозоримо да ће рад бити проверен. И студенти су гласали за овај модел, јер желе да се издвоје они који раде коректно и вредно од непоштених колега – каже др Жаклина Стојановић.

За две године, у 7.500 прегледаних радова, био је само један случај флагрантне крађе туђег рада и студент је аутоматски послат на дисциплинску комисију. Казна може бити од пола године до годину дана удаљења из наставе.

Професорка додаје да ће следећа идеја бити да се удруже факултети који користе ефорус/трнитин систем за проверу плагијата и да оформе своју мини-групу у којој ће бити све на једном месту. Како истиче, најбоље би било када би универзитет био носилац читавог пројекта, што је и иницијатива Економског факултета, јер онда ће цена појединачне претраге бити јефинија, а могућности за повезивање на већој академској сцени далеко веће.

– Тако више неће моћи да прође ни један плагијат на читавом Универзитету, у Србији или региону – закључује др Жаклина Стојановић.