Компјутер скраћује пут до специјалистичких прегледа

Пацијенте који од данас посете здравствене установе сачекаће нови електронски начин заказивања прегледа. Kада у дому здравља сазнају које би прегледе требало да обаве, њима ће њихов изабрани доктор компјутерски заказати термине код специјалиста. Одређеног датума тај лекар специјалиста прима пацијента, прегледа га и одређује му терапију. После посете специјалисти неће морати да се враћају у ординације у дому здравља по нове упуте јер ће он моћи да им закаже нове потребне прегледе и испитивања, како унутар установе, тако и изван ње у другим болницама. То значи да пацијент неће губити време и уз гомилу папира, извештаја и упута ићи од врата до врата, већ ће се заказивања обављати електронски.

Овакав интегрисани здравствено информациони систем (ИЗИС) већ се примењује у Нишу и Крагујевцу, и током времена постаће део рада свих лекара у Србији.

– Пацијенти долазе на преглед код специјалисте у заказано време. Уколико су потребни даљи дијагностички прегледи, као што је снимање скенером или магнетном резонанцом, специјалиста их заказује пацијенту из своје амбуланте – истичу у Министарству здравља.

Нови систем заказивања полако ће се уходавати све док не постане уобичајена пракса, појашњава др Драгош Стојановић, директор Клиничко-болничког центра „Земун”, а проблеми попут „пада” компјутерског система решаваће се у ходу.

– Уласком у систем сваки лекар ће видети који је први слободан термин код одређеног доктора код кога пацијент треба да иде даље. Он ће у компјутер уписати име пацијента и заказати му тај преглед. Свака установа мора да истакне термине када ради одређени лекар – објашњава др Весна Јањушевић, директорка ДЗ „Стари град”.

У домовима здравља радују се увођењу новог начина заказивања прегледа јер ће њихов рад знатно бити олакшан. За заказивање прегледа важе и старе и нове књижице.

– Сви смо на првој борбеној линији. Прележаћемо и „дечје болести” и опструкције јер ће тога увек бити. Није нам лако било ни када су уведени у рад компјутери, па су се током времена сви навикли да раде на њима. Надамо се да ће до краја године заживети и електронски рецепт, односно да ће у апотеци пацијент моћи да подигне лекове за које је рецепте лекар послао електронским путем – истиче др Драгана Трифуновић Балановић, директорка ДЗ „Звездара”.

Као мане новог електронског начина рада, др Невенка Димитријевић, пи-ар Секције опште медицине Српског лекарског друштва, види неусаглашавање лекара јер се у градовима где је систем уведен дешава да пацијент оде на заказани преглед и лекар му саопшти да њега нема у систему. Изабрани лекар тада мора да пише образложење због чега пацијент није примљен у болницу, што је додатно малтретирање. Поставља се питање да ли ће лекари овом новином добити више административног посла који ће им скратити време за посвећеност пацијентима.

О ефикасности система говори пример дома здравља у Нишу где је за првих седам дана пробне примене нових правила успешно заказано чак 150.000 термина за прегледе, лабораторијске анализе, рендген и ултразвучну дијагностику и друге медицинске процедуре.