Рат британске елите око брегзита

Британци су се јако узнемирили што више неће моћи једним кликом да уђу у неки од 11.000 кулинарских рецепата на Би-Би-Сију, јер се због неопходне штедње њихов сајт који се бави храном дефинитивно укида. Жеља да им се рецепти на екрану не угасе подстакла је 160.000 особа да преко интернета потпишу петицију против ове уштеде, а за то време политичари се убише да анимирају народ како би у што већем броју изашао 23. јуна на референдум о изласку или останку Велике Британије у Европској унији.

Премијеру Дејвиду Камерону нарочито је стало да се млађи људи, до 40 година, региструју за учешће на „судбоносном” изјашњавању о брегзиту, јер су они већински опредељени за останак Британије у ЕУ, па је одлучио да их позове на референдум и преко друштвених мрежа. Чак се у његовом кабинету размишља да се на „Тиндеру” (друштвеној мрежи за међусобно упознавање и спајање младих људи) објави политички оглас, нешто као „Остајте овде, у Европи”… Недавно је премијер позвао представнике „Фејсбука” и „Твитера” у Даунинг стрит како би му они помогли да се седам милиона Британаца млађих од 40 година привуку да гласају.

Чудне су коалиције које спонтано настају пред ово вруће политичко лето на кишовитом Острву. Џереми Корбин (66), левичарски лидер лабуриста, такође се бори за глас младих, само што овај вишедеценијски мировни активиста мобилише студенте и ђаке на традиционални начин, преко организованих митинга. Донедавно је било незамисливо да ће се лидер Конзервативне странке у било чему сложити са „екстремним левичарем”, име каквим су торијевци и десно крило лабуриста називали новопеченог челника опозиције Џеремија Корбина. Сада су и опозициони Корбин и владајући Камерон упрегли своје снаге „за Европу”. Док најпопуларнији конзервативац у земљи, Борис Џонсон, Европску унију упоређује са Хитлеровим пројектом о једној супердржави. Већ се зна, уколико на референдуму победи Борисова опција за излазак Британије из Европе, ето бившег градоначелника на челу Конзервативне партије и главног кандидата за новог премијера на следећим изборима.

Ово није први пут да се Британци изјашњавају о својој припадности европском континенту. Учланили су се у Европску економску заједницу (ЕЕЗ) 1973, а на референдуму 1975. убедљивих 67 одсто становника гласало је за Европу.

Овога пута прогнозери се не усуђују да унапред предвиде резултат. Премијер Камерон само до пре неколико дана подржавао је торијевског кандидата за градоначелника Лондона, иако је овај лобирао за брегзит. Ове недеље на све стране упозорава да је изолационизам увек доводио до ратова и да је чланство у ЕУ „фундаментални национални интерес”, како би Стари континент остао у миру. Он упозорава на опасност од „ратоборне Русије” и Исламске државе, позивајући се на безбедносне интересе нације.

Џонсон, са друге стране, оптужује свог партијског колегу да преговарајући у Бриселу није успео у Лондон да донесе вести о значајнијем ремонту ЕУ. У свом екстравагантном реторичком стилу, Џонсон оптужује европске лидере да „махинацијама хоће да створе државу која ће се звати Европа” и тврди да Лондон неће имати никаквих економских тешкоћа и да ће наставити да тргује као и до сада са свим земљама.

Елементи античког чојства и јунаштва не изостају у Џонсоновој кампањи. Он је сигуран да ће његова опција победити из истог разлога из којег су „Грци победили Персијанце у Маратонској бици”.

„Они се боре за застарелу, апсолутистичку идеологију, а ми се боримо за слободу”, рекао је најизгледнији кандидат за будућег премијера Велике Британије.

Са њим се слаже и Мајкл Гоув, министар правде, који је још пре месец дана упозорио да ће ЕУ ускоро примити Турке, Албанце, Србе… и да ће сви они нагрнути на Велику Британију. Само ако се Британија ослободи бриселске бирократије, моћи ће заиста да контролише своје границе, аргумент је брегзитоваца.

У Камероновом табору, међутим, остао је Џорџ Озборн, министар финансија, који тежиште ставља на џепове становника. Уз податак да ће британска трговина у случају изласка земље из Европске уније у наредних 15 година губити по 200 милијарди фунти годишње, Озборн наводи да ће сва домаћинства бити вишеструко угрожена: цене ће бити још више, примања мања, а број радних места ће се знатно смањити.

У расправи између Гоува и Озборна поједини листови („Фајненшел тајмс”) стали су на страну министра финансија закључивши да брегзит има сувише високу цену, чак и ако се њиме постигне смањење миграције.

Не мањкају ни застрашујући наслови. Прва страна једног листа буквално је експлодирала када је у врх ставила помало измењене речи премијера Дејвида Камерона: „Брегзит повећава ризик од избијања новог светског рата, тврди премијер.” Потом је „Хафингтон пост” објаснио да је премијеров тон био много суптилнији, али да се Камерон неће љутити што су његове речи приказане као језиво застрашујуће.

У помоћ Камерону стигао је из Њујорка (где сада води једну међународну организацију) и некадашњи министар спољних послова у лабуристичкој влади Дејвид Милибанд. Он упозорава да би напуштање Европске уније за Британију било равно „политичком самоубиству”. Поборнике кампање за брегзит оптужује да подржавају нереалне фантазије.

У светском финансијском центру, који је пре недељу дана добио за градоначелника сина пакистанских имиграната, цветају и шпијунске и контрашпијунске службе. Тако је процурило да је и краљица врло критички расположена према ЕУ и да је свој став исказала на једном приватном ручку у Бакингемској палати.

Било је то довољно да таблоид „Сан” опали на првој страни незапамћен рафал у правцу Дејвида Камерона: „Краљица подржава брегзит”. Прича се да је лично министар правде Мајкл Гоув био то „дубоко грло”. Из Бакингемске палате стигао је деманти: краљица је неутрална, као што је била све ове 63 године откако је на престолу. Нема везе што ће новине, по свему судећи, бити кажњене због хиперболисаног наслова без икакве ограде. И краљица је, преко таблоида, ушла у ову одлучујућу битку. А неки обични људи још се секирају што више неће моћи да добију све оне бајне кулинарске рецепте преко сајта Би-Би-Сија. И што ће морати да се ограниче на британски јеловник.