Малина ће платити цену ћудљивог пролећа

Ариље – Снег усред маја у брдима западне Србије, после дуготрајних пролећних киша, био је шок за малињаке. Забелело је и захладнело кад му време није, па су многи малинари – а све је више парцела под овим извозним воћем будући да малина остаје једна од ретких могућности у овим крајевима за какву-такву зараду – с неверицом гледали куда иде сезона.

И мада је још рано судити о овосезонском роду и квалитету „црвеног злата”, прогнозе најпознатијих стручњака и малинара у ариљском крају, водећем српском малиногорју, иду у прилог оцени да ће се тешко поновити лањска успешна година.

– Видећемо какво ће бити лето, с тим што већ сада могу да проценим да ће принос малине од прошлогодишњег бити нижи по јединици површине, у то сам сигуран. Лане је у Србији род био добар, произведено је преко 100.000 тона, у чему је наша земља рекордер. Од тада је посађено прилично нових засада, али овакве временске прилике током сезоне могу неповољно да утичу на род – каже за наш лист др Светислав Петровић из Ариља, најискуснији стручњак заслужан за велики напредак овдашњег малинарства.

Петровић се још шездесетих година, као млад агроном, укључио у развој малинарске производње на ариљском подручју. Потом дуго водио и са својим стручним тимом унапредио овдашњег највећег откупљивача предузеће „Јединство”, да би затим постао професор на факултету. Многима је саветима помогао да отпочну малинарску производњу и одоле њеним изазовима. Томе је посвећен и сада, у пензији. Ових дана излази му нова књига о савременој производњи малина, у коауторству са др Александром Лепосавићем, због које Светислава већ зову с разних страна.

– Ове сезоне малина је сувише рано кренула, јер је рано стигло пролеће. А онда је наступио кишни период, повремено с ниским температурама. Ево сад и снега, с тим што је срећа да нема мраза. Та хладноћа и временска колебања погађају малину. Дуготрајне кише ометају пчеле да је опрашују, а опрашивање је врло значајно у процесу производње овог воћа. Такве прилике свакако ће неповољно утицати на овогодишњи род малине по јединици површине, који сигурно неће бити као прошлогодишњи – процењује професор Петровић.

Малинар Миломир Стојић из ариљског села Миросаљци нема професорско знање, али има три деценије дуго искуство у малинарског послу и звање светског рекордера у малинарској производњи по оствареном приносу, што му говори да ово вероватно неће бити добра година за малину. Он је у свом малињаку у брдима изнад Миросаљаца крајем прошле деценије производио 30 тона „црвеног злата” по хектару, највише у свету. Већ двадесетак година постиже изузетне приносе, код њега у лето малину бере и до 100 берача, произведе преко 10 вагона у сезони. Ове године под тим воћем му је шест хектара, све под мрежом и системима за наводњавање.

– Ово пролеће је просто несхватљиво, тешко за малину. Велике временске осцилације, час топло, час снег, утичу лоше на засаде. Малину су у фази цветања погодиле снежне падавине и ниске температуре, а киша омета опрашивање. Тек сада радимо подвезивање које је требало раније обавити, као и чупање заперака, заштиту од трулежи... Биће потребно много сунца да се малина поврати, потребна је и већа заштита него уобичајено. Очекујем мањи род него прошле године, па можда и нешто лошији квалитет због немогућности опрашивања – рекао нам је Стојић.

Он ће за сезону бербе овог пута ангажовати 60 сезонских берача, с тим што се код њега малина бере готово пола године, јер уз виламет и микер гаји и сорту полка која касније узрева. – Могућ је и недостатак радне снаге за бербу. Свуда су засађене нове површине под малинама, а берача нема довољно, па предвиђам да то с временом може постати један од кључних проблема у малинарству – истиче овај малинар рекордер.