Два лика Додика

У две суботе, Милорад Додик је јавности показао два потпуно различита лика. Седмог маја, на отварању обновљене џамије Ферхадија у Бањалуци, турски премијер у оставци, Ахмет Давутоглу, у свом говору није поздравио Додика, председника Републике Српске, ентитетске заставе није било, а величао је идеју Алије Изетбеговића о унитарној БиХ и његов аманет да бригу о будућности Босне оставља Турцима. Додик је на метар удаљености од Давутоглуа седeо, али није реаговао. Иако је било предвиђено да одржи пригодан говор, оценио је да као непоздрављени домаћин то не треба учинити и није говорио.

Само седам дана касније, на неколико корака удаљености од Ферхадије, потпуно други човјек – набусит и јак, пун себе, претећи расположен. У исто време, тачно у подне, опозиција у Парку Младен Стојановић одржавала је социјалне протесте против власти, а власт је на Тргу Крајине организовала контрамитинг. Они који протестују тако су названи издајницима и страним плаћеницима, а они који подржавају власт патриотама и узданицом РС-а.

Као што је био неприметан приликом отварања џамије Ферхадија, тако је на митингу Милорад Додик био грлат. Посебан моменат је вишеструко понављање да је Република Српска држава. Имајући у виду да је мање од два посто житеља Босне и Херцеговине прочитало Дејтонски устав у коме је прецизирано шта су ентитети, а шта држава, осврнућу се на иступ једног бањалучког колеге који је рекао: „Вероваћу Додику да имамо државу када на његовом блиндираном ’мерцедесу’ видим таблице на којима неће писати БиХ већ РС, када будем имао личну карту и пасош на којима пише РС и када наша застава буде пред зградом Уједињених нација. У чему је разлика између говора Давутоглуа и Додика у Бањалуци? Давутоглу је, непримерено, дао до знања да ће Турци трајно остати у БиХ. Додик је био присутан и оћутао. На митингу у прошлу суботу Додик је критиковао и оптуживао опозицију, али нико од опозиционих лидера није био присутан нити је могао реаговати. Били су присутни симпатизери странке и буџетски упосленици довезени аутобусима из свих делова РС-а.

Додик је изјавом да Срби имају две државе – Србију и Републику Српску, довео Томислава Николића и Александра Вучића у помало неугодну ситуацију. Како на ову изјаву реаговати, знајући да не одговара истини, а да се не замере Србима са обе стране Дрине? Вучић је то делимично, елегантно извео честитајући народу РС-а и свим политичким актерима на исказаној политичком капацитету и потенцијалу. Оградио се од изјава и потеза, јер политички капацитет и потенцијал не морају резултовати политички коректним и одмереним наступима. Међутим, до када ће Додик руководству Србије бацати у руке врућ кромпир?

Сви ми који вучемо порекло са ових простора смо у истом или сличном положају: рођен сам у социјалистичкој Југославији, моје дете у БиХ. Отац ми је рођен у Краљевини Југославији, његов у Аустроугарској, а деда у Отоманској империји. Толико држава у историји породице, уз напомену да нико од нас није мењао место рођења и боравка. И свака генерација, осим мог детета је ратовала. Бескрајна политичка мудрост је спречити нове сукобе на овим просторима. Могу народ убеђивати да их стомак вара и да нису гладни, може из врха СНСД-а пре неколико дана бити пласирана информација да је, откако су они на власти, животни век становника РС-а продужен са 68 на 72 године – народ добро зна како му је.

члан Удружења новинара БиХ