Медицинска сестра нападнута у Сурчину

Медицинска сестра Хитне помоћи добила је неколико удараца у стомак када ју је напала пријатељица ћерке пацијента због кога је лекарска екипа на позив стигла у Сурчин.

– Пацијент због којег је позван број 194 није био хитан случај, већ је требало да буде превезен у болницу. А његова породица је звала нашу службу и рекли су да он умире, што није било тачно. Када је екипа дошла на адресу у Партизанску улицу у Сурчину, појавила се пријатељица ћерке болесника и три пута је сестру јако ударила ногом у стомак. То је страшно. Питам се шта би се догодило да је сестра, на пример, била у другом стању? – објашњава др Нада Мацура пи-ар Градског завода за хитну медицинску помоћ. Случај је пријављен полицији.

Овај напад је још једном покренуо питање на који начин могу да се заштите здравствени радници од агресивних пацијената и чланова њихове породице, јер се из дана у дан бележе „удари” на медицинаре.

Мета насртања, малтретирања и вређања најчешће су лекари и сестре Хитне помоћи, али и они у домовима здравља и у психијатријским болницама. У анкети Лекарске коморе Србије, којом је било обухваћено око 30 одсто лекара опште медицине, више од половине њих изјавило је да су били изложени некој врсти насиља.

Најдрастичнији је био случај у Шапцу, када је у јануару нервозни пацијент убио медицинску сестру у дому здравља, али је у горком сећању остао и онај када је бивши муж усред Клинике за неурохирургију КЦС-а упуцао некадашњу жену, иначе медицинску сестру.

Пре пет година пацијент у Ургентном центру КЦС-а држачем за инфузију је ударио докторку и сломио јој нос, а забележена је и претња родбине да ће бацити бомбу на лекара Клинике за неурологију Клиничког центра Србије.

Више пута су медицинари покретали иницијативу да добију статус службених лица, али до сада ти њихови захтеви нису наишли на одобрење код надлежних органа. Много боље од додељивања статуса службеног лица, каже др Весна Јовановић, директорка Лекарске коморе Србије, јесте да се више ради на превенцији и промовисању бољих односа између пацијената и здравствених радника.

– Треба радити на промени свести људи јер су здравствени радници често на удару нечјег беса. Сада се напади на њих третирају као уличне туче, а ако здравствени радник жели да тужи особу која га је напала, мора да покрене приватну тужбу, што много кошта јер треба да плати и адвоката и вештака. Држава треба да преузме тај трошак – истиче др Јовановић.

Као једна од мера борбе против насиља над здравственим радницима, у појединим здравственим установама уведени су детектори за метал, а договорена је и сарадња са полицијом да на позив медицинара у року од неколико минута дођу на место напада.