Уторак, 09.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Бајер” преговара о преузимању „Монсанта”

Немачки фармацеутски гигант, чија је тржишна вредност 85 милијарди евра, жели место водеће компаније и у области аграра
„Бајер” преговара о преузимању „Монсанта”
Спајањем немачког и америчког произвођача хемикалија остварили би приход од 67 милијарди долара (Фото Пиксабеј)

Немачка хемијска и фармацеутска компанија „Бајер” потврдила је јуче да је почела да преговора са америчким „Монсантом” о могућем преузимању овог највећег светског произвођача генетски модификованог семена. После више недеља нагађања, потврда је стигла и са друге стране из Сент Луиса, одакле је у кратком саопштењу и „Монсанто” објавио да је понуда на столу. О детаљима посла још нема информација, али се процењује да би вредност преузимања могла бити већа од 42 милијарде долара, колико у овом тренутку вреди „Монсанто”.

Према саопштењу „Бајера”, спајање са „Монсантом” би, како очекују, оснажило њихову лидерску позицију као глобалног иноватора на пољу природних наука и омогућило им место водеће компаније и у области аграра. Овај немачки концерн је специјализован за фармацеутске производе и пољопривреду која чини 22 одсто њихових укупних послова. Иначе су други највећи произвођач хемијских препарата за усеве на свету. Тржишна вредност „Бајера” је 85 милијарди евра, а само прошле године је од продаје инкасирао 46,3 милијарде евра.

Са друге стране „Монсанто”, као највећи светски произвођач генетски модификованог семена воћа, поврћа и усева као што су кукуруз, соја и памук, има развијену и производњу хербицида од којих је најпознатији „раундап“ о чијим се ефектима по здравље људи говори годинама уназад. Европски парламент би иначе ускоро требало да донесе одлуку о томе да ли ће бити забрањена његова употреба на територији Европске уније пошто је Светска здравствена организација прошле године објавила да је реч о хербициду који је могући изазивач рака.

Процењује се да би повезане, ове две компаније, годишње остваривале 67 милијарди долара прихода од продаје и да би то била највећа светска компанија за производњу семена и хемикалија. Међутим, како преносе светски медији, питање је да ли би европски регулатори одобрили ово спајање. Јер, куповином „Монсанта”, који годишње прода семена и хемикалија у вредности од 15 милијарди долара, „Бајер” би удвостручио удео у пољопривредном сектору са 22 на више од 40 одсто.

Шта спајање ове две компаније доноси тржишту Европске уније, будући да се последњих година оптимистично прогнозирало да је „Монсанто” изгубио трку у ЕУ, јер је већина земаља донела одлуке да неће ГМ усеве на својим њивама.

– Разумем интерес „Бајера” да купи „Монсанто” који држи 90 одсто производње ГМ семена и има лидерску позицију. Постоји интерес и у хемијској индустрији будући да обе корпорације производе хемикалије за пољопривреду. Међутим, много је важније „Монсанту” да са „Бајером” уђе у Европу, јер ће заједнички аранжман сасвим сигурно ојачати ГМ лоби. Не би ме изненадило и то да добијемо нову компанију која би била у функцији доношења Трансатлантског трговинског споразума САД и Европе (ТТИП) о коме се годинама преговара, каже за „Политику” проф. Миладин Шеварлић и додаје да се у преговорима мултинационалних компанија често не виде прави циљ и намера.

Посебно када је реч о ГМО-у. Европа је за тренутак одахнула. Две трећине земаља ЕУ су искористиле могућност самосталног одлучивања и забраниле узгој ГМ усева на својим територијама, „Монсанто” је у једном тренутку признао да губи трку у Европи, међутим спајање са великом европском компанијом сигурно може да донесе нове проблеме. Уочи великог марша против ГМО-а у свету, који се одржава за неколико дана, пред европским пољопривредним произвођачима је поново изазов. У будућности ће им сигурно бити теже да се заштите од ГМО-а, каже Шеварлић.

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.