Орбан: Из Клинтона проговара Сорос
Примедба бившег америчког председника Била Клинтона, коју је прошле недеље изнео у председничкој кампањи своје супруге Хилари, да је у Пољској и Мађарској демократија постала „превише проблематична”, изазива све жешће одговоре и бунт лидера ових двеју држава. Тако је сукоб који Будимпешта и Варшава већ дуже време имају са Бриселом добио нови подстицај непримереним коментарима с друге стране Атлантика. Премијер Виктор Орбан јуче је рекао да и Мађари и Пољаци заслужују више поштовања од бивших и садашњих челника САД. У Клинтоновом говору у Њу Џерсију, којим је подржао председничку кампању супруге Хилари, било је заиста свега: од тога да у те две источноевропске земље не би било слободе и демократије да САД нису победиле у хладном рату, да су Пољска и Мађарска сада схватиле да је та демократија „превише проблематична” и развиле склоност ка ауторитаризму само зато што је амерички утицај на унутрашњу политику тих земаља нестао. Бивши амерички председник је такође рекао да Будимпешта и Варшава желе „диктатуру попут Путинове”.
У одговору на ове Клинтонове ставове мађарски премијер је инсистирао да негативни коментари које о Мађарској, Пољској и централној Европи уопште, који се само множе од почетка мигрантске кризе, нису само језичке омашке. Орбан је рекао да „иза лидера Демократске странке морамо препознати лик Џорџа Сороса: уста су Клинтонова, глас је Соросов”. На званичном сајту премијера, у тексту који преноси акценте из његовог интервјуа мађарском радију, наведено је да је Сорос „инвеститор, активиста и политички донатор који је прогласио да најмање један милион муслимана треба годишње да се пусти у Европу”. Орбан је истакао да је Мађарска препрека том америчком плану чији је инспиратор Сорос, и да он „неће бити примењен све док Мађарска има владу која брине о националним интересима”. При томе је додао да је снага мађарске опозиције незнатна и далеко слабија од политичког утицаја организација које финансира Сорос и које чине „моћну залеђину”.
Мађарски премијер, кога је председник Европске комисије Жан-Клод Јункер, помало у шали, прошлог лета на једном скупу назвао диктатором, подржао је одговор Јарослава Качињског, председника пољске владајуће Странке права и правде, који је пре три дана одговорио Билу Клинтону да би поводом става о Пољској и Мађарској требало да потражи медицинску помоћ. „Ако неко каже да у Пољској нема демократије, то значи да његово стање захтева медицинско испитивање”, рекао је Качињски, а пренео Тас. Он је додао да су медији и различити фактори у свету изазвали ситуацију огромног неразумевања. „Можда то утиче на свест бившег председника САД. У супротном, то не могу да објасним”, закључио је Качињски.
Сукоби Пољске са Европском комисијом поново су ескалирали, а јуче је пољска премијерка Беата Шилдо рекла у пољском парламенту да је Пољска суверена држава и да „никада неће попустити пред било каквим ултиматумима”. Коментар се односио на истрагу извршног тела ЕУ које би требало да установи да ли је званична Варшава кршила законе. Критички извештај би требало да буде послат у понедељак, изузев ако се ситуација не поправи и Пољска не учини видљив напредак, навео је јуче Ројтерс.
„Ја сам премијер пољске владе и мишљење мојих сународника јесте и увек ће бити најважније. Ја сам Европљанин, али пре свега сам Пољак”, рекла је Шилдо јуче у парламенту. Странка којој припада је евроскептична и одмах по избору нове владе (октобар прошле године), али и нешто раније када је изабран пољски председник Анджеј Дуда, почели су политички сукоби на линији Варшава–Брисел због односа пољске власти према медијима, променама у законодавству и јавној управи.
Историја сукоба Орбанове владе са Бриселом је нешто дужа, а његова непослушност датира још много пре мигрантске кризе и непристајања држава Вишеградске четворке, Мађарске, Пољске, Словачке и Чешке, да им бриселска администрација намеће квоте колико су миграната обавезне да приме. Орбан је имао велике проблеме са Бриселом због споразума са Русијом о одржавању нуклеарних реактора и проширења електране, али је јасно рекао да неће дозволити да будући Трансатлантски споразум о слободној трговини добије супремацију над домаћим законодавством, увео је високе порезе иностраним банкама и учинио много више потеза да заштити националне интересе него што је прихватљиво Бриселу.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


