Орбан: Из Клинтона проговара Сорос

При­мед­ба бив­шег аме­рич­ког пред­сед­ни­ка Би­ла Клин­то­на, ко­ју је пр­о­шле не­де­ље из­нео у пред­сед­нич­кој кам­па­њи сво­је су­пру­ге Хи­ла­ри, да је у Пољ­ској и Ма­ђар­ској де­мо­кра­ти­ја по­ста­ла „пре­ви­ше пр­о­бле­ма­тич­на”, иза­зи­ва све же­шће од­го­во­ре и бунт ли­де­ра ових две­ју др­жа­ва. Та­ко је су­коб ко­ји Бу­дим­пе­шта и Вар­ша­ва већ ду­же вре­ме има­ју са Бри­се­лом до­био но­ви под­сти­цај не­при­ме­ре­ним ко­мен­та­ри­ма с дру­ге стра­не Атлан­ти­ка. Пре­ми­јер Вик­тор Орбан ју­че је ре­као да и Ма­ђа­ри и По­ља­ци за­слу­жу­ју ви­ше по­што­ва­ња од бив­ших и са­да­шњих чел­ни­ка САД. У Клин­то­но­вом го­во­ру у Њу Џер­си­ју, ко­јим је по­др­жао пред­сед­нич­ку кам­па­њу су­пру­ге Хи­ла­ри, би­ло је за­и­ста све­га: од то­га да у те две ис­точ­но­е­вроп­ске зе­мље не би би­ло сло­бо­де и де­мо­кра­ти­је да САД ни­су по­бе­ди­ле у хлад­ном ра­ту, да су Пољ­ска и Ма­ђар­ска са­да схва­ти­ле да је та де­мо­кра­ти­ја „пре­ви­ше пр­о­бле­ма­тич­на” и раз­ви­ле скло­ност ка ауто­ри­та­ри­зму са­мо за­то што је аме­рич­ки ути­цај на уну­тра­шњу по­ли­ти­ку тих зе­ма­ља не­стао. Бив­ши аме­рич­ки пред­сед­ник је та­ко­ђе ре­као да Бу­дим­пе­шта и Вар­ша­ва же­ле „дик­та­ту­ру по­пут Пу­ти­но­ве”.

У од­го­во­ру на ове Клин­то­но­ве ста­во­ве ма­ђар­ски пре­ми­јер је ин­си­сти­рао да не­га­тив­ни ко­мен­та­ри ко­је о Ма­ђар­ској, Пољ­ској и цен­трал­ној Евро­пи уоп­ште, ко­ји се са­мо мно­же од по­чет­ка ми­грант­ске кри­зе, ни­су са­мо је­зич­ке ома­шке. Орбан је ре­као да „иза ли­де­ра Де­мо­крат­ске стран­ке мо­ра­мо пре­по­зна­ти лик Џор­џа Со­ро­са: уста су Клин­то­но­ва, глас је Со­ро­сов”. На зва­нич­ном сај­ту пре­ми­је­ра, у тек­сту ко­ји пре­но­си ак­цен­те из ње­го­вог ин­тер­вјуа ма­ђар­ском ра­ди­ју, на­ве­де­но је да је Со­рос „ин­ве­сти­тор, ак­ти­ви­ста и по­ли­тич­ки до­на­тор ко­ји је пр­о­гла­сио да нај­ма­ње је­дан ми­ли­он му­сли­ма­на тре­ба го­ди­шње да се пу­сти у Евро­пу”. Орбан је ис­та­као да је Ма­ђар­ска пре­пре­ка том аме­рич­ком пла­ну чи­ји је ин­спи­ра­тор Со­рос, и да он „не­ће би­ти при­ме­њен све док Ма­ђар­ска има вла­ду ко­ја бри­не о на­ци­о­нал­ним ин­те­ре­си­ма”. При то­ме је до­дао да је сна­га ма­ђар­ске опо­зи­ци­је не­знат­на и да­ле­ко сла­би­ја од по­ли­тич­ког ути­ца­ја орга­ни­за­ци­ја ко­је фи­нан­си­ра Со­рос и ко­је чи­не „моћ­ну за­ле­ђи­ну”.

Ма­ђар­ски пре­ми­јер, ко­га је пред­сед­ник Европ­ске ко­ми­си­је Жан-Клод Јун­кер, по­ма­ло у ша­ли, пр­о­шлог ле­та на јед­ном ску­пу на­звао дик­та­то­ром, по­др­жао је од­го­вор Ја­ро­сла­ва Ка­чињ­ског, пред­сед­ни­ка пољ­ске вла­да­ју­ће Стран­ке пра­ва и прав­де, ко­ји је пре три да­на од­го­во­рио Би­лу Клин­то­ну да би по­во­дом ста­ва о Пољ­ској и Ма­ђар­ској тре­ба­ло да по­тра­жи ме­ди­цин­ску по­моћ. „Ако не­ко ка­же да у Пољ­ској не­ма де­мо­кра­ти­је, то зна­чи да ње­го­во ста­ње зах­те­ва ме­ди­цин­ско ис­пи­ти­ва­ње”, ре­као је Ка­чињ­ски, а пре­нео Тас. Он је до­дао да су ме­ди­ји и раз­ли­чи­ти фак­то­ри у све­ту иза­зва­ли си­ту­а­ци­ју огром­ног не­ра­зу­ме­ва­ња. „Мо­жда то ути­че на свест бив­шег пред­сед­ни­ка САД. У су­прот­ном, то не мо­гу да об­ја­сним”, за­кљу­чио је Ка­чињ­ски.

Су­ко­би Пољ­ске са Европ­ском ко­ми­си­јом по­но­во су еска­ли­ра­ли, а ју­че је пољ­ска пре­ми­јер­ка Бе­а­та Шил­до ре­кла у пољ­ском пар­ла­мен­ту да је Пољ­ска су­ве­ре­на др­жа­ва и да „ни­ка­да не­ће по­пу­сти­ти пред би­ло ка­квим ул­ти­ма­ту­ми­ма”. Ко­мен­тар се од­но­сио на ис­тра­гу из­вр­шног те­ла ЕУ ко­је би тре­ба­ло да уста­но­ви да ли је зва­нич­на Вар­ша­ва кр­ши­ла за­ко­не. Кри­тич­ки из­ве­штај би тре­ба­ло да бу­де по­слат у по­не­де­љак, из­у­зев ако се си­ту­а­ци­ја не по­пра­ви и Пољ­ска не учи­ни ви­дљив на­пре­дак, на­вео је ју­че Рој­терс.

„Ја сам пре­ми­јер пољ­ске вла­де и ми­шље­ње мо­јих су­на­род­ни­ка је­сте и увек ће би­ти нај­ва­жни­је. Ја сам Евро­пља­нин, али пре све­га сам По­љак”, ре­кла је Шил­до ју­че у пар­ла­мен­ту. Стран­ка ко­јој при­па­да је евро­скеп­тич­на и од­мах по из­бо­ру но­ве вла­де (ок­то­бар пр­о­шле го­ди­не), али и не­што ра­ни­је ка­да је иза­бран пољ­ски пред­сед­ник Анд­жеј Ду­да, по­че­ли су по­ли­тич­ки су­ко­би на ли­ни­ји Вар­ша­ва–Бри­сел због од­но­са пољ­ске вла­сти пре­ма ме­ди­ји­ма, пр­о­ме­на­ма у за­ко­но­дав­ству и јав­ној упра­ви.

Исто­ри­ја су­ко­ба Орба­но­ве вла­де са Бри­се­лом је не­што ду­жа, а ње­го­ва не­по­слу­шност да­ти­ра још мно­го пре ми­грант­ске кри­зе и не­при­ста­ја­ња др­жа­ва Ви­ше­град­ске че­твор­ке, Ма­ђар­ске, Пољ­ске, Сло­вач­ке и Че­шке, да им бри­сел­ска ад­ми­ни­стра­ци­ја на­ме­ће кво­те ко­ли­ко су ми­гра­на­та оба­ве­зне да при­ме. Орбан је имао ве­ли­ке пр­о­бле­ме са Бри­се­лом због спо­ра­зу­ма са Ру­си­јом о одр­жа­ва­њу ну­кле­ар­них ре­ак­то­ра и пр­о­ши­ре­ња елек­тра­не, али је ја­сно ре­као да не­ће до­зво­ли­ти да бу­ду­ћи Тран­са­тлант­ски спо­ра­зум о сло­бод­ној тр­го­ви­ни до­би­је су­пре­ма­ци­ју над до­ма­ћим за­ко­но­дав­ством, увео је ви­со­ке по­ре­зе ино­стра­ним бан­ка­ма и учи­нио мно­го ви­ше по­те­за да за­шти­ти на­ци­о­нал­не ин­те­ре­се не­го што је при­хва­тљи­во Бри­се­лу.