Плава риба, кљукана династија

Ових дана, провукла се вест о томе како држава неће финансирати „Нушићијаду” (26. до 28. августа, Ивањица). Претходних година је за ову манифестацију издвајано 250.000 динара, али од ове године је остала само ова једна нула, и то последња.

Свако би се при читању ове вести запитао шта се то дешава са културом у Србији? „Нушићијада” није обичан фестивал, већ је то период у години када Бранислав Нушић поново оживи.

Мене је ова вест натерала да се запитам да ли је могуће да данашња власт замера Нушићу оно што је писао пре толико година? Да ли је могуће да неко овим гестом покушава да се свети писцу или српској култури која је на издисају?

Сигуран сам да постоји мноштво оних који тврде како иза овог немара мора постојати логично објашњење, и волео бих да га чујем. Замолио бих оне који одлучују о томе да ли ће држава финансирати „Нушићијаду” да се Нушићу опрости што је сатиром указивао на проблеме. И сам Нушић је био део власти, па можемо рећи, како бисмо га пред вама који га сада у ћошак склањате оправдали, да се у својим делима подсмевао и сам себи.

Када је Нушић умро, Народно позориште било је увијено у црно платно. Данас, 78 година после увијања позоришта у црно, држава, не дајући средства за „Нушићијаду” исто тако увија у црно платно, али не позориште, већ целокупну српску културу, па самим тим и себе.

Ако Нушић за некога и даље представља „подривача”, „робијаша” и „претњу”, а не понос, уметника и парадигму, онда ми је тих људи жао. Можда је и боље што се они недавањем новца ограђују од Бранислава Нушића. Верујем да ни он њих не би прихватио. А ви Ивањичани, радујте се што је баш вама „запао“ Нушић! Радујте се и пукните од смеха у инат онима који цео народ терају да плаче над худом судбином српске културе.

Писац