Шавник као Ђекна

Шавник– У последњих пола века из варошице кроз коју протичу три реке Буковица, Шавник и Бијела, у којој се сунце иза планине Градац два пута појављује у току дана, народ се скоро без прекида сели. Данас ова варошица броји само нешто више од три хиљаде становника. Млади људи одлазе тражећи бољи живот, јер га у овом граду још нема.

Као да је клетва чувеног херцеговачког јунака Лазара Пецирепа стигла Шавничане кога њихови преци нису хтели ослободити од Турака. Везаногсу га провели преко Беришине луке на којој се данас налазе давно започети, а не завршени објекти. Узалуд је Лазар певао и викао, дозивао у помоћ браћу Дробњаке, али га ови нису хтели ослободити. Народни песник Радован Бећировић, пореклом из тог краја, написа да их је Лазар проклео. Да ли је то проклетство данас стигло Шавничане, питају се поједини житељи најнеразвијенијег краја у Црној Гори.

Годинама је Шавник био у развојним плановима, али га сада заобилази чак и нацртпросторног плана Црне Горе. И председник Општине Велимир Перишић дао је примедбу на тај документ о којем ових дана расправља црногорски парламент. У Шавнику је привреда замрла. Не ради конфекција, нема вишедеценијског поноса поддурмиторског краја предузећа „Сињавина” у чијем саставу је била фарма говеда у Провалији.

Пре деценију и по у месту Боан под једним кровом требала је да се нађе млекара, кланица и фабрика за прераду меса и месних прерађевина. Изградња је започета, набављена скупоцена опрема, али све је пропало. Помиње се и да је у том месту некада радио и погон Текстилне индустрије Шавник.

У самом центру варошице средином осамдесетих почела је изградња Дома ученика средње школе. Грађевински радови су завршени и на томе се стало. Објекат никада није приведен намени, а локална власт немановца да изврши његову пренамену.Из њега су, у међувремену, однети радијатори и други материјал. Последња стамбена зграда у овом месту је изграђена пре 15 година. То је град у којем је најјефтинији метар квадратни стамбеног простора у Црној Гори (око 300 евра). Остаће забележено да никада није извршена правоснажна пресуда Врховног суда Црне Горе о насилном исељавању више породица из старог дечјег дома.

Милија Ћеранић, професор, каже да је у Шавнику живети тешко. У граду нема стоматолога, а на подручју општине већ годинама нема ветеринара, у крају у коме је сточарство једна од стратешких грана развоја. У овој варошици не ради Центар за културу већ другу годину за редом, а уместо те културне установе надлежни су донели одлуку да се у њу уселе радници Комуналног предузећа. Више од хиљаду књига је смештено иза паравана у биоскопској дворани. Тамо њима није место, оне ће брзо пропасти, а поклонили су их разни донатори Шавнику, наглашава наш саговорник. Шавник је једини град у Црној Гори који нема свој центар за културу. После више од три деценије престао је са радом, а двојица запослених су остали без посла.

Локална власт на челу са градоначелником Велимиром Перишићем планира да у овој години настави изградњу водовода на сеоском подручју Буковици, Боану, Бијелој, Стругу и Малинском. У самом граду се планира изградња колектора и једне стамбене зграде са десетак стамбених јединица за потребе професора, а вредност пројекта је 750.000 евра, затим реконструкција и асфалтирање десетак километара појединих деоница од Шавника до околних села.

Хоће ли бољи живот у Шавник ускоро доћи, како је најавио председник Филип Вујановић, обилазећи га ових дана, у време предизборне кампање, или ће сачекати неке будуће председничке изборе? А у Шавнику кад је у питању привреда и развој овог подручја све се одвија као у популарној серији „Ђекна још није умрла, а ка ће не знамо” .