Застрашивање Шпанаца бауком Венецуеле

Кад год новој странци Подемос („Можемо”) почну да расту шансе и учини се да би на поновљеним изборима 26. јуна у Шпанији баш она могла да добије главну улогу у формирању владе, пронађе се нешто чиме се застрашују Шпанци и наговарају да никако не гласају за те „неозбиљне екстремисте”. Пре избора 20. децембра владајући конзервативци су уз помоћ опозиционих социјалиста ширили фаму да ће Иберијско полуострво изгубити тешко стечену демократију и да је Подемос екстремно лева опција чији је циљ да кубанизује Шпанију, то јест да од ње направи ауторитарну државу без слободних медија и демократских институција.

Криза и хаос у Венецуели, свакодневне вести о тамошњим несташицама (лекова, намирница, тоалет папира...) пружају идеалан повод за поновно ширење наводних претњи од баука латиноамеричког комунизма.

Шпанци су с правом незадовољни: незапосленост је велика (21 одсто), многи запослени радници живе на ивици беде (са платом испод хиљаду евра!), обе етаблиране странке, и социјалисти и народњаци, заражене су корупцијом, али може бити и много горе ако Подемос дође на власт, пишу медији и тврде политичари у Мадриду.

Најновији повод за обрушавање на Подемос, странку изниклу из полетног покрета незадовољника који је недавно обележио петогодишњицу од свог настајања, опет су догађаји у Венецуели. На мети је тамошња врховна судска власт на чијем је челу Гладис Марија Гутијерес, некадашња амбасадорка Венецуеле у Мадриду. Ова судија одобрила је двомесечно завођење ванредног стања у Венецуели, што је захтевао председник Николас Мадуро. Опозиција тврди да је ванредно стање заведено како би се спречио референдум о збацивању Чавесовог наследника са председничког положаја. Поклоници Чавесовог социјализма, међутим, очекују да ће се за то време смирити страсти, обуздати инфлација и напунити радње, које су по њиховом тумачењу испражњене уз помоћ крупних капиталиста који уживају подршку из Вашингтона.

Какве све то везе има са странком Подемос? Бивша амбасадорка у Мадриду, која омогућава председнику Венецуеле да одржи дизгине у својим рукама, докторирала је у Шпанији, и то код неких од професора који су били на челним позицијама Подемоса. Све се то одиграло много пре него што је ова странка оформљена, али су упркос томе млади универзитетски професори који чине идејно језгро Подемоса одувек били оптуживани да раде за покојног лидера социјализма у 21. веку Уга Чавеса.

Ма колико се ова веза између доктората венецуеланске судије и програма левичарске странке може чинити натегнутом, о томе јуче опширно пишу сви медији. И они који су наклоњени класичној Социјалистичкој странци (мадридски „Паис”) и они који отворено навијају за крупни капитал и десницу (АБЦ) и они који су наводно негде на средини између левице и деснице (Мундо) наглашавају да је у комисији за докторат бивше венецуеланске амбасадорке био и професор Хуан Карлос Монедеро, који је пре више од годину дана дао оставку на руководеће место у Подемосу. Она је докторирала 21. децембра 2011, а странка Подемос формирана је три године касније из протеста према растућој неједнакости и корупцији у владајућој и опозиционој партији.

Нико при том не оспорава садржај доктората Марије Гутијерес нити постоје тврдње да је њена теза плагијат, већ је спорно то што је у комисији био професор повезан са будућом странком Подемос и што је она две године касније постала председница венецуеланског врховног суда.

Професор Монедеро је иначе још прошле године изашао из најужег руководства Подемоса баш зато што је 2010. пружао стручну помоћ левичарским владама Венецуеле, Боливије, Еквадора и Никарагве и што му је из ових земаља уплаћен позамашни хонорар за који он није, према тумачењу званичног Мадрида, платио адекватну пореску накнаду.

Веза са Каракасом и намера да од Шпаније направе европску боливарску Венецуелу приписује се Подемосу месец дана пред поновне изборе, и то у тренутку када је ова странка склопила коалицију са групом мањих левичарских партија Искијерда унида (Уједињена левица). Згодно је и ново име ове коалиције, која у преводу гласи „Уједињени можемо”. Испитивања су показала да би заиста могли да по броју гласова надмаше традиционалне социјалисте и да заузму друго место на јунским изборима. Грађани су уморни од традиционалних странака, па се велики број гласова од социјалиста прелива на „Заједно можемо”. Девет од десет Шпанаца, према последњим испитивањима (94 одсто), сматра да је политичка ситуација јако „лоша”, пише „Паис”. Бирачи су свесни да нико ни са ким не може да добије потребну већину без обзира на то што је створена нова коалиција са називом који то демантује „Уједињени можемо”.