Извршитељи затворили пола милиона предмета

Београдско ЈКП „Инфостан” успева да наплати 90 одсто својих потраживања у овом тренутку, док само 10 одсто грађана повремено или у континуитету не плаћају ове рачуне на време. Ово предузеће је један од добрих примера ефикасности вансудских извршитеља који су за кратко време успели да наплате заостала потраживања и уведу ажурност у плаћању комуналних рачуна. Наиме, све је више грађана који, кажу у „Инфостану”, реагују одмах по опомени како би избегли извршитеље и плаћање додатних трошкова у случају покретања поступка.

У Србији је у последње четири године, од када је надлежност наплате комуналних потраживања у рукама јавних извршитеља, решено више од пола милиона предмета. Како је речено на јучерашњој завршној конференцији пројекта „Владавина права и извршење потраживања” само у 2015. години решено је 318.000 комуналних предмета, што је за око 40 одсто више него у претходне три године заједно.

– Показало се да је ово добро решење и, што је још важније, повећана је добровољна наплата, а то су нам потврдили у готово свим комуналним предузећима. Међу дужницима има и грађана који су у тешкој економској ситуацији, али је ипак више оних који су због непостојања ефикасне принудне наплате схватили да не морају да измирују свој обавезе и то им је прешло у навику – каже за „Политику” Светлана Манић, потпредседница Коморе извршитеља. На питање да ли оволики број предмета показује да отприлике сваки десети грађанин Србије у последње четири године није плаћао своје обавезе, она одговара да то ипак није тако, с обзиром на то да се иста имена појављују у више предмета и код различитих извршитеља.

Др Весна Ракић Водинелић, професор Правног факултета у пензији, каже да је податак о броју решених предмета очекиван с обзиром на то да су у том периоду, у наплати комуналних потраживања, једину надлежност имали вансудски извршитељи.

– Будући да они живе од новца који добију као награду од наплаћеног потраживања, сасвим је разумљиво да су и експедитивнији у извршењу него суд. Међутим, с друге стране су трошкови извршења, који у коначном резултату падају на извршног дужника или на грађане. То нису занемарљиве накнаде, па се ионако тежак положај  грађана додатно погоршава, с обзиром на то да је мали број оних који рачуне не плаћају из обести, а много већи разлог је тешка немаштина у којој живе грађани Србије.

Ракић Водинелић напомиње да се наше Министарство правде, које припрема те законе, уопште не обазире на социјалну ситуацију, па  припремају и нови закон у коме је целокупно спровођење извршења (осим одлука које се тичу породичних односа) пало на вансудске извршитеље.

– Дакле, може се очекивати већа ефикасност у извршењу, али и повећање трошкова извршења. Не знам да ли ће се повећати и ефикасност извршења према држави као дужнику јер је она један од највећих дужника у Србији, а још многи поступци нису доведени до краја. Тек ако будемо дошли до податка да су се судски извршитељи показали ефикасним и у случајевима када је држава дужник, моћи ћемо да кажемо да је ово друштво зрело за вансудске извршитеље – каже др Ракић Водинелић и додаје да се Србија из неког разлога до сада није донела Закон о стечају физичког лица (или личном банкроту) који би требао да буде усвојен пре доношења ригорозног Закона о извршењу.

У Националној организацији потрошача Србије нису баш одушевљени резултатима које су постигли јавни извршитељи у претходних четири године јер, како кажу, и даље нисмо земља у којој може да се примени овакав закон.

– Више пута смо указивали на проблеме у раду извршитеља. На иницијативу НОПС-а покренут је и поступак за оцену уставности појединих чланова Закона о извршењу и обезбеђењу из 2011. године. И даље сматрамо спорним то што вансудски извршитељи имају законско право да без судског налога улазе у приватне станове грађана и пописују и плене имовину дужника – каже Горан Паповић, председник ове организације за заштиту потрошача.

Он сматра да је неприхватљиво говорити о наплати комуналних потраживања пошто код нас и даље није јасно дефинисана категорија угроженог потрошача.

– Таквих је много међу дужницима и зато се залажемо да се питање угроженог потрошача, које је било покренуто приликом доношења Закона о заштити потрошача, што хитније реши.