Нигде није сјајно

Као омладински активиста осамдесетих година, носилац сам Златне значке ССОЈ-а, што подразумева да о политици знам барем понешто. Писањем се бавим и члан сам Удружења БиХ новинара. Завршио сам економски факултет и цео радни век сам у привреди – од пет највећих издавачких кућа у бившој Југославији био сам директор две, а и сада сам на челу једне фирме у Сарајеву. Сваку реч „обиграм” пре него је напишем.

У члану 1 Устава БиХ стоји: „Република Босна и Херцеговина, чије је званично име од сада ’Босна и Херцеговина’ наставља своје правно постојање по међународном праву као држава...” РС је ентитет са истим правима која има и Федерација БиХ као саставни део Босне и Херцеговине. Уважите изјаву г. Додика да поштује Дејтонски споразум. Ништа више.

Како господин Симић може знати шта мисли целокупан народ када тврди: „БиХ је држава коју два народа само констатују као такву, али је не живе као своју државу.” То је изношење свог мишљења кроз начин натурања истог читавим народима. Пише да је на митингу подршке у Бањалуци „јасно речено да стање у економији није најсјајније”. Описни придев „сјајан” своју највишу градацију има управо у степену „најсјајније”. По њему, економија је изнад сјајне и сјајније, али није баш најсјајнија. Господине Симићу, као вишедеценијски економиста, износим тврдњу да је економија у Републици Српској забрињавајућа, па је сместите на степен градације који вама одговара. Готово иста ситуација је и у Федерацији БиХ, све је то, што би народ рекао, у пет дека.

А што се тиче мојих текстова о стању у Федерацији, потражите неки у архиви „Новог репортера”, за који сам писао годинама, све до гашења недељника. Због појединих текстова и става да нисам југоносталгичар, већ југонационалиста, примао сам претећа писма, оштећивана ми је имовина у више наврата, у заштиту ме је узимао Хелсиншки комитет за људска права, Удружење новинара, а „Ослобођење” је априла 2010. пренело део претећег писма у којем се наводи да подржавам свог „пријатеља Додика”.