Nigde nije sjajno

Kao omladinski aktivista osamdesetih godina, nosilac sam Zlatne značke SSOJ-a, što podrazumeva da o politici znam barem ponešto. Pisanjem se bavim i član sam Udruženja BiH novinara. Završio sam ekonomski fakultet i ceo radni vek sam u privredi – od pet najvećih izdavačkih kuća u bivšoj Jugoslaviji bio sam direktor dve, a i sada sam na čelu jedne firme u Sarajevu. Svaku reč „obigram” pre nego je napišem.

U članu 1 Ustava BiH stoji: „Republika Bosna i Hercegovina, čije je zvanično ime od sada ’Bosna i Hercegovina’ nastavlja svoje pravno postojanje po međunarodnom pravu kao država...” RS je entitet sa istim pravima koja ima i Federacija BiH kao sastavni deo Bosne i Hercegovine. Uvažite izjavu g. Dodika da poštuje Dejtonski sporazum. Ništa više.

Kako gospodin Simić može znati šta misli celokupan narod kada tvrdi: „BiH je država koju dva naroda samo konstatuju kao takvu, ali je ne žive kao svoju državu.” To je iznošenje svog mišljenja kroz način naturanja istog čitavim narodima. Piše da je na mitingu podrške u Banjaluci „jasno rečeno da stanje u ekonomiji nije najsjajnije”. Opisni pridev „sjajan” svoju najvišu gradaciju ima upravo u stepenu „najsjajnije”. Po njemu, ekonomija je iznad sjajne i sjajnije, ali nije baš najsjajnija. Gospodine Simiću, kao višedecenijski ekonomista, iznosim tvrdnju da je ekonomija u Republici Srpskoj zabrinjavajuća, pa je smestite na stepen gradacije koji vama odgovara. Gotovo ista situacija je i u Federaciji BiH, sve je to, što bi narod rekao, u pet deka.

A što se tiče mojih tekstova o stanju u Federaciji, potražite neki u arhivi „Novog reportera”, za koji sam pisao godinama, sve do gašenja nedeljnika. Zbog pojedinih tekstova i stava da nisam jugonostalgičar, već jugonacionalista, primao sam preteća pisma, oštećivana mi je imovina u više navrata, u zaštitu me je uzimao Helsinški komitet za ljudska prava, Udruženje novinara, a „Oslobođenje” je aprila 2010. prenelo deo pretećeg pisma u kojem se navodi da podržavam svog „prijatelja Dodika”.