Предграђе „руши” цену квадрата

У центру града више нема слободних грађевинских парцела, а сличнo ће се ускоро догодити и са земљиштем у Новом Београду где постаје тесно чак и за изградњу пословних објеката. Цене некретнина „дивљају”, а престоници недостаје најмање 30.000 станова, тврди Томислав Секулић, председник Удружења посредника у промету некретнинама.

–  Тржиште је гладно. Много купаца тренутно тражи стан у Београду. Будући да је потражња и четири пута већа од понуде, да би се успоставила равнотежа потребно је изградити око 100.000 станова у наредне две до три године – каже Секулић.

Док у централним градским општинама готово нема где игла да падне, Нацрт стратегије града до 2012. године даје шансу приградским општинама – Барајеву, Сопоту, Сурчину и, под извесним условима, земљишту на левој обали Дунава.

Изградњатипских насеља са трговима, паркићима и добрим везама са центром је пројекат који имају сви градови у Западној Европи. У односу на Дедиње, Сењак, Врачар, делове Новог Београда око „Арене”, „Хајата”, „Сава центрa” и код хотела „Југославија”, где квадрати већ коштају више од 2.000 евра, цене станова у ободним општинама изузетно су ниске. Позитивна страна предграђа су двоструко или троструко јевтинији станови, а негативна то што је углавном реч о деловима града са лошијом комуналном инфраструктуром и великом удаљеношћу од центра.  

Пример грађевинског „бума” је Обреновац где је у последњих пет година изграђено више станова него у свим другим општинама, изузев Новог Београда. За Небојшу Ћерана, председника општине Обреновац, највећа предност коју поседују је целодневно даљинско грејање и инфраструктура. 

– Градилишта су на све стране – каже Ћеран. – У централној обреновачкој улици више нема кућа. Иако је квадрат поскупео то није смањило интересовање суграђана. Станови се обично распродају док су још у фази постављања темеља. Цена квадрата од 600 евра далеко је приступачнија него у централним градским општинама. Веза са Београдом је добра, а живот је ипак знатно јевтинији.

У Младеновцу се гради много више него што показује статистика, а цене су у односу на Београд прилично стабилне, истиче Зоран Костић, председник општине Младеновац. Према подацима из информативне службе, градња је процветала 2001. године, а тренутно се највише ради у месној заједници „25. мај”.

– Увек сам мислио да Младеновац треба да буде право предграђе у којем се јевтино и квалитетно станује, а на посао или у школу одлази у Београд. Чињеница је да Младеновчани некада до центра града стижу брже него житељи појединих градских општина – прича Костић.

Наш саговорник предвиђа да ће се станоградња интензивирати када се модернизују возови који саобраћају ка престоници.

– Путеви су добри, али је проблем што возови данас саобраћају истом брзином као и крајем 19. века, па се до центра града стиже за сат и по, што је превише – истиче Костић. 

Нажалост, стање није исто у свим приградским општинама. Последње зграде у Сурчину подигнуте су 1965. године. Од тада житељи овог предграђа практично и нису имали прилике да виде кранове и велика градилишта. Већина њих станује у породичним кућама. Због мале понуде станова цене квадрата у старим зградама, у центру, крећу се од 700 до 1.200 евра.

Војислав Јаношевић, председник општине Сурчин, истиче да град у блиској будућности треба да се коначно окрене периферији. У току су озбиљни преговори са Министарством одбране о изградњи великог комплекса зграда на земљишту површине око 230 хектара.  

– Постоји намера да се на војном земљишту код Спортског центра у Сурчину подигне велико насеље са неколико хиљада станова. Инвеститор би имао обавезу да Министарству одбране уступи део станова на име накнаде за земљиште. Преостали би били продати на тржишту и то је велика шанса за развој овог дела Београда – тврди Јаношевић.

Слична ситуација је у општини Барајево. Пре двадесетак година могли су да се виде неимари и да се чују звуци чекића и мешалица. Тада су се, подсећа Бранка Савић, председник општине Барајево, градиле зграде.

– Барајево је сиромашна и углавном рурална средина. Већина Барајеваца живи у кућама. Имамо само једно насеље „Гај” са око 500 станова. Оно је требало да буде трипут веће будући да располажемо земљиштем од 60 хектара које је годинама неискоришћено. Постоји идеја да се то земљиште испарцелише – казала је Савићева.

У последњих неколико година у Барајеву су ницале куће у два насеља, „Требеж” и „Дубраве”. „Требеж” су претежно населили суграђани из Београда који воле природу и мирнији живот. У „Дубравама” се скућило око 600 домаћинстава, али имају велики проблем, јер насељу недостају асфалтиране саобраћајнице, амбуланта...