Нова гасна лука на Крку

Плутајући терминал за течни гас код Омишља на Крку нова је регионална енергетска раскрсница којом ће сировина из САД, Катара, Аустралије... лакше налазити купце у централној и источној Европи и на Балкану, угрожавајући тако доминацију руских снабдевача стратешком сировином у овом региону, преноси британски енергетски веб-сајт oilprice.com.

Терминал за течни гас у хрватским водама северног Јадрана уврштен је лане у врх енергетских приоритета Брисела, док је почетком овог месеца на седници заједничке Енергетске комисије САД и ЕУ проглашен за стратешки пројекат. Изградња терминала била је тема недавног телефонског разговора америчког државног секретара Џона Керија и његовог хрватског колеге Мира Ковача.

Иначе, извозници гаса из САД одавно разматрају могућност уласка на тржиште Европе. Америчке енергетске фирме истовремено знају да луке за прихват течног гаса на источној обали Атлантика нису добро инфраструктурно повезане са потенцијалним купцима на другом крају Старог континента. Истовремено, централна и источна Европа су енергетски у знатној мери зависне од Русије, са којом су односи – након сукоба у Украјини – више него затегнути и непредвидиви. Да би смањили енергетску зависност Европе од Русије, западни стратези су стога одскоро развили географске карте великих размера. Терминал на Крку је након вишедеценијског држања „у ладици” постао нови џокер.  Тај посао – за који се јавило најмање седам заинтересованих инвеститора „светског ранга”, тврде у Загребу – према подацима доступним Европској инвестиционој банци (ЕИБ), пројекат је вредан око 678 милиона евра.

Иначе, капацитет првог терминала за течни гас у Хрватској биће – према првим најавама – око шест милијарди кубних метара гаса годишње. Почетак изградње ове „гасне луке” очекује се средином ове године, а завршетак радова у 2018.

Банка из Луксембурга је пролетос усмерила око 339 милиона евра за изградњу инфраструктуре за прихват течног гаса код Омишља, која укључује и два танка за складиштење пристигле сировине (укупних капацитета око 360.000 кубних метара) и пратеће објекте. „Пројекат ће помоћи да се постигне енергетска сигурност у снабдевању – што је циљ ЕУ. Будући да ће терминал бити лоциран у Хрватској, пројекат ће такође допринети економској и друштвеној кохезији”, оцењује ЕИБ.

„Пројекат је велика комерцијална и геополитичка шанса за Хрватску. Изнад свега то је прилика за Хрватску да помогне диверзификацију једног значајног региона Европе против кога се извори енергије користе као политичко оружје”, оценио је недавно Амос Хохштајн, специјални изасланик и координатор за међународна енергетска питања Стејт департмента, приликом званичних разговора у Загребу. По Хохштајновим речима, терминал код Омишља је у интересу и Хрватске и САД, док истовремено „није усмерен против Русије”.

„Хрватску видим као лидера у региону који има прилику да постане важан део решење за енергетску кризу. Оно што говорим уопште није против Русије. Напротив, Русија има прилику да остане велики снабдевач, али зашто земље не би имале више могућности које им омогућавају флексибилност”, истакао је Хохштајн. Високи званичник Стејт департмента је овог месеца истакао да би нови терминали за течни гас у Хрватској и Грчкој, али посебно онај код Крка, могли – везом преко Мађарске – снабдевати купце све до Украјине.