Цензура иза Гвоздене завесе

Издавачка кућа „Клио” објавила је књигу „Монопол на истину”, историчарке Радине Вучетић, доценткиње на Одељењу за савремену историју Филозофског факултета у Београду.

Полазећи од проучавања цензуре у земљама реалног социјализма, иза Гвоздене завесе, ауторка се фокусирала на Југославију као земљу у којој је партија налазила сопствене механизме цензорског деловања, и на Београд, јер је ту СКЈ највише реаговао на „девијације”, како је називано критиковање актуелних искорака у домену културе.

Радина Вучетић покушала је да дефинише југословенски облик „цензуре без цензуре”, без институционализованог оквира и процедура карактеристичних за друге социјалистичке земље, а као хронолошки оквир узете су шездесете и седамдесете године 20. века, с фокусом на године појачане цензуре (1966–1974).

Према речима Радине Вучетић, намера није била да у књизи направи попис различитих случајева цензуре, већ да ти примери послуже као лакмус папир да би се дошло до одговора када је партија изгубила легитимитет и због чега се променило лице једног друштва, које су 60-их година 20. века обележиле велике уметничке слободе, авангардни дух у уметности и плурализам мишљења.

– Главни јунак ове књиге је партија, која је 60-их година имала два вида опозиције – ону за коју се сматра да је имала национална обележја (Милић од Мачве…), и другу која је долазила из партије а истовремено је критиковала. Испоставило се да је партија била бруталнија према овој другој групи, међу којима су били редитељ Лазар Стојановић (који је завршио на трогодишњој робији због филма „Пластични Исус”), Александар  Поповић и други.

И данас живимо у времену у коме је појачана цензура, а значајно је истаћи да власт прибегава цензури управо онда када осети да губи легитимитет – рекла је Радина Вучетић на јучерашњој промоцији у издавачкој кући „Клио”. Подсетила је и да је књига Мире Богдановић „Константе конвертитства”, која је срушила мит о југословенским дисидентима, остала потпуно прећутана.

Радина Вучетић објавила је књиге „Европа на Калемегдану: „Цвијета Зузорић” и културни живот Београда 1918–1941”, „Време када је народ говорио: Одјеци и реаговања у Политици, 1988–1991” (коаутор са Аљошом Мимицом) и „Кока-кола социјализам. Американизација југословенске популарне културе шездесетих година 20. века”.