Тито посетио Титов гроб

„Можда ни оно време није било сјајно, али је било боље него данас. Бар смо се надали нечему. Могли смо да се запослимо, трудили смо се да останемо у својој земљи, а сада сви беже. Титово доба и ово данашње – ма то је неупоредиво”, изричита је била Миљана Петровић (51), архитекта из Београда. Ова Титова пионирка само је један од многих поштовалаца доживотног председника СФРЈ која је у Кући цвећа, на некадашњи Дан младости, одала почаст маршалу и његовој супрузи Јованки Броз.

По традицији, међу првима на гроб председника свих народа и народности на дан када су пионири и пионирке широм СФРЈ славили Титов рођендан дошли су чланови његове породице. Паркиралиште испред Музеја историје Југославије већ од јутра било је тесно за аутобусе који су стизали из Македоније, Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, али и из многих градова Србије. У Кућу цвећа, организовано, дошле су делегације СУБНОР-а АП Војводине, Удружења комуниста Југославије у Србији, Југословенског центра „Тито”, гардијске бригаде, Јапанаца, Грка...

Југоносталгичари у црвеним мајицама, са пионирским капама и марамама и тробојкама са петокраком смењивали су се поред вечне куће врховног команданта. Видно задихан пред Кућу цвећа дошао је и Божо Павловић из Дрвара.

Троши 78. годину, али ништа није могло да га спречи да дође.

– Сваке године овде долазим за 4. мај, на Дан младости и 29. новембра. Да мало поседим код јединог председника кога признајем, да му одам почаст. Када би наша омладина могла да доживи само један Дан младости, схватила би сваку моју реч – оценио је деда Божо са којим је био сагласан четрдесетдвогодишњи Момчило Бачевић, пионир из Црне Горе.

– Поштујем време у ком сам одрастао, када су моји родитељи били насмејани и безбрижни. Не бих волео да сам у кожи данашње омладине. Колико смо ми морали да се трудимо да бисмо постигли неки циљ, они морају пет пута више – истакао је Момчило.

Црвене гербере, каранфиле, руже и венце на Титов и Јованкин гроб положило је и доста оних који се ни не сећају живота у СФРЈ.

– Рођен сам после маршалове смрти, али добро памтим време пре распада Југославије. Безбрижно сам проживео детињство. Путовао сам са родитељима, ишао на море чак до Истре, иако ми је Грчка ближе. Живели смо пуним плућима, што не могу да кажем за своју децу – са сетом је коментарисао Македонац Александар Зелчевски (34).

Да је Титова Југославија била надалеко позната по лепом животу и срдачним људима потврдили су Леа и Ђерђ из Мађарске: – Дошли смо у Кућу цвећа туристички. Случајно смо сазнали да је овај дан веома битан за историју вашег народа и због тога нам је драго да смо посетили ово место. Како смо чули од наших родитеља, Тито је био најбитнија личност бивше Југославије. Ми се не сећамо тог времена, јер смо рођени годину дана пре распада СФРЈ.

Тачно у подне у Кућу цвећа ушетао је и Јосип Броз у маршалској белој униформи, са штафетом и пионирима. Посетиоци који су се у том тренутку затекли пред маршаловим гробом на тренутак су занемели. Убрзо је постало јасно да је на овај необичан начин почаст другу Титу желео да ода Иво Годнић, словеначки глумац. Да би деловао што уверљивије,  запалио је томпус и то у делу где је пушење забрањено. Убрзо је замољен да пређе у простор где је то дозвољено. Словеначког Тита је то наљутило због чега је убрзо напустио комплекс Музеја историје Југославије и провозао се у отвореном џипу некадашњим главним градом СФРЈ.

 Поруке и на јапанском

На страницама књиге утисака пред Кућом цвећа је исписан велики број порука. Било их је на српско-хрватском, македонском и словеначком језику, на енглеском, па чак и на јапанском. Неке од њих су гласиле:

„Све што смо дуже без тебе утолико више схватамо колико смо били срећни са тобом.”

„Рекао си да су студенти у праву. Хвала, друже Тито – Савез студената Рударско-геолошког факултета”.

„Увек си био први. Нико, никада, на овим просторима неће те стићи.”

„Срећна је земља која те је имала. Радо се сећам твог лика и дела.” Коме би Хрвати радије честитали рођендан?

На хрватском сајту јutarnji.hr је осванула анкета у којој су грађани упитани коме би пре честитали 25. мај то јест рођендан – Титу или Томиславу Карамарку, председнику ХДЗ-а и потпредседнику тамошње владе. Запитани су коме би радије стиснули руку и пожелели све најбоље. Ако се може веровати тој анкети, велики број Хрвата са сетом се сећа СФРЈ јер чак 80 одсто њих би „диван дан” честитали маршалу Титу.