Берлин се плаши аустријског сценарија

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Када су гласачки листићи послати поштом пресудили да у фотељу председника Аустрије ипак неће сести Норберт Хофер, кандидат десничарско-популистичке Слободарске партије, не само да су одахнуле политичке елите у Аустрији, већ се издах олакшања чуо и у Берлину и Бриселу.

Штавише, када је било јасно да је независни кандидат Александер ван дер Белен победио са тек око 31.000 гласова више од слободарског противкандидата, немачки шеф дипломатије Франк Валтер Штајнмајер је чак изјавио да је „цела Европа испустила издах олакшања”, док је немачки председник Јоахим Гаук свог тек изабраног аустријског колегу назвао „увереним Европљанином” који ће допринети „јакој, снажној и на дуже стазе још јачој Европској унији”.

Упркос олакшању, чињеница да је за Хофера гласало више од два милиона људи, то јест 49,7 одсто изашлих бирача, распирила је страх у Немачкој да би такав успех аустријских слободара могао дати ветар у леђа све популарнијој немачкој крајње десничарској и популистичкој странци – Алтернативи за Немачку (АфД). Према речима првог човека института за истраживање јавног мњења Форца Манфреда Гилнера, резултат аустријских избора ће сигурно имати утицај на популарност АфД-а. Он тврди да ће АфД на савезном нивоу добити око три одсто више.

„Питање је колико дуго ће тај ефекат трајати”, каже Гилнер за портал магазина „Шпигл”, указујући да се од покрајинских избора у марту АфД попео на 13 одсто подршке на националном нивоу, али и да је потом благо склизнуо надоле.

Ипак, етаблиране традиционалне странке у Немачкој, али и широм Европе, примећују да јачају десничарске популистичке странке, при чему је то знатно шири и комплекснији феномен, који се често само повезује са избегличком кризом. Проблеми настали прошле године када је Европу запљуснуо талас избеглица са Блиског истока и из северне Африке само су подстакли бираче да пружају подршку крајњим десничарима и популистима, али прави разлог лежи у незадовољству етаблираним традиционалним странкама, које не успевају да пронађу одговоре на кључна питања која муче грађане ЕУ – од сигурности радних места и социјалног мира, преко смањивања социјалних бенефиција, до проблема отуђености странака од бирача.

АфД скоро све чини да добије подршку ових незадовољних бирача осталих партија, а све је учинио и да искористи овај за њих повољан политички тренутак у суседној Аустрији. Председница Фрауке Петри и њен партнер, који је шеф огранка АфД-а у покрајини Северна Рајна-Вестфалија, отпутовали су у Беч да буду у изборном штабу аустријских слободара и наравно нису пропустили да о томе информишу јавност фотографијом објављеном на „Твитеру”.

Све то је међу немачким етаблираним странкама распирило страх да би „ефекат Хофер” могао да има утицаја и на Немачку. Шеф посланичке групе Социјалдемократске партије (СПД) у Бундестагу Томас Оперман изјавио је и пре објављивања коначних резултата аустријских председничких избора да би ово требало да буде „звоно за буђење свих демократа”, док је лидер опозиционе Левице Бернд Риксингер рекао да се „на искуству Аустрије може видети шта ми у Немачкој можемо погрешно да урадимо носећи се са једном десничарском популистичком странком”.

„Немачка није имуна на сценарио сличан аустријском”, упозорава Оперман, додајући да се ни у једној земљи више не може одбацити могућност победе популиста.

Шеф Форце, међутим, истиче да не постоји аутоматски раст десничарског популизма, наводећи НПД, ДВУ и Републиканце као немачке крајње десничарске популистичке странке које су биле у успону а сада су скроз или скоро у потпуности нестале из Бундестага и покрајинских парламената у Немачкој. Гилнер подсећа да су присталице АфД-а и даље у мањини. Аналитичари истичу да, упркос избегличкој кризи и паду популарности водећих странака, у Немачкој и даље постоји могућност широких коалиција које би демохришћани Ангеле Меркел могли да праве са СПД-ом, али и Зеленима, што се показало и на недавним покрајинским изборима. Насупрот томе, у Аустрији су се искристалисала два блока – проевропски и евроскептични – и око тога су се преламале све теме од односа према исламу, преко избегличке кризе, до економије.

Осим тога, за разлику од АфД-а, аустријска Слободарска партија је странка која има традицију још од средине педесетих година прошлог века, са раширеном страначком мрежом. АфД постоји тек три године и за те три године због унутрашњих свађа скоро да је нестао са политичке сцене, а чак и сада када је утврдио нови антиимигрантски и антиисламски партијски програм, долази до озбиљних препирки у врху странке.

И док немачки председник упозорава и на радикализацију немачког друштва, баварски премијер Хорст Зехофер, који је лидер Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ), која је сестринска странка Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Ангеле Меркел, настоји да преотме бираче од АфД-а тако што ће се представити као све тврђи десничар. Меркелова, пак, лек за успон АфД-а види у активној кампањи и разговорима са бирачима, и то о свим осетљивим темама, док је СПД досад сматрао да је игнорисање активности АфД-а најбоља противмера, при чему је вицеканцелар и лидер СПД-а Зигмар Габријел тражио да државна безбедност шпијунира активности АфД-а као антидржавног елемента.

Гилнер из Форце, пак, истиче да успех АфД-а заправо зависи од етаблираних странака.

„Много зависи од тога како ће остале странке на дуге стазе реаговати на успон АфД-а”, истиче Гилнер и додаје да „програмско приближавање, као што то чини лидер ЦСУ Хорст Зехофер, у сваком случају не функционише као противотров”. „Потребнији је снажан демократски консензус против деснице, потребна је мобилизација пристојности.”