Французи на барикадама

Неколико хиљада лучких радника у Авру блокирали су један од главних нафтних терминала у Француској. Потом су димним бомбама напали градску скупштину. Изнад града се издиже црни, густи дим запаљених гума, а главни мост је под барикадама.

Призор у Авру само је један у низу оних који готово три месеца потресају земљу због одлуке владе да под плаштом запослења провуче реформе закона о раду који обезбеђује лакше отпуштање радника.

Устали су и радници нуклеарних електрана, које стога раде смањеним капацитетима. Демонстрацијама се приклонила и полиција – која на дужности смирује нереде, а у паузи за ручак бојкотује посао.

На ногама је готово цела Француска. Грађани не дозвољавају да им најомраженији председник у модерној историји земље одузме основно људско право, гарантовано у преамбули Устава – посао. Иако не мањка економиста који сматрају да би се изменама правила на тржишту рада смањила незапосленост, Французи су у ниском старту да протестују.

Најављени су још жешћи штрајкови и нереди, иако је земља и сада малтене у блокади. Штавише, медији преносе најаве синдиката да се од данас акције заоштравају како би поколебали владу решену да спорне одредбе закона спроведе у дело.

Париз и унутрашњост земље данас ће марширати. Блокираће нафтне објекте, 19 нуклеарних електрана, саобраћај, железницу. Земља је на барикадама. Радници и они који се надају да ће то постати под садашњим уговорима који чврсто штите њихова права шаљу јасну поруку социјалистичкој влади. Ова им одговара воденим топовима.

Док је Француска принуђена да користи резерве горива (а залиха има за три месеца) како би изашла на крај с несташицама на пумпама, а министар саобраћаја Ален Видали из петних жила убеђује медије да штрајкови неће оставити земљу без горива и електричне енергије, премијер Мануел Валс поносан је јер су шмрковима растерали раднике и „ослободили” складиште нафте после вишедневне блокаде.

Валс је, и под претњама синдиката да ће обуставити производњу у свим рафинеријама у земљи и нуклеарним постројењима, јуче подвукао да спорне реформе неће бити повучене. Натукнуо је, истина, да су могуће измене нацрта закона, и то „набоље”, али није прецизирао на шта би се односиле редукције.

Једино што би у спорном нацрту закона о раду можда могло да одобровољи Французе јесте предлог да их послодавац не сме „пословно узнемиравати” и слати им мејлове мимо радног времена, на које не треба да одговарају када напусте радно место. Али напротив, расрдила их је идеја државе да одређује када ће и како комуницирати са својим шефовима, можда и више од могућности да им радну недељу са 35 растегне до 46 радних сати. 

Једно је сигурно – Франсоа Оланд је овим предлогом ударио свој народ где највише боли, због чега су поручили: „Морамо и ми да ударимо тамо где боли, а то су новчаници наших шефова.” Штрајковима су паралисали пословање у земљи и довели до прекида у снабдевању горивом. А ово је, како су поручили, тек почетак.

Међутим, Оланд је упозорио, пише Ројтерс, да су протести неприхватљиви. Обећао је да ће разбити блокаду. Коме? Његова влада провукла се кроз иглене уши када је, пре две недеље, управо због спорног закона о раду, умало пала док су социјалисти уз десницу дизали руку с намером да је сруше.

Контроверзни догађај, који је професор политичких наука Жерар Грунберг назвао „чистим лудилом”, истакао је у први план раскол унутар социјалиста и то да ће Оланд следеће године, када се у мају буде гласало за новог председника, остати без посла. А управо је веровао да ће му закон, којим је планирао да смањи незапосленост, тренутно дупло већу него у Немачкој и Великој Британији, обезбедити жељени изборни резултат.

И док земљом букте нереди а полиција воденим топовима гаси „усијану” Француску, Међународни монетарни фонд саопштава да се Оландова економија не опоравља довољно брзо како би знатније смањила незапосленост и оборила јавни дуг, позивајући уједно званични Париз да продуби реформе на тржишту рада.

Агенција Франс прес преноси да је упркос томе ММФ благо повисио процену раста француске економије, предвиђајући раст БДП-а, али је и натукнуо да тржиште рада није прилагођено променама у глобалној економији.

Истовремено се, преноси Ројтерс, указује на проблем распрострањеног коришћења централизованих уговора о раду, релативно високих минималних плата и лаког приступа накнадама за незапослене. Овим су највише погођени млади, потом они са ниским квалификацијама и имигранти.