Сајбер димензија афере панамски папири

Из базе адвокатске компаније „Мосак Фонсека” која је отварала офшор рачуне за богате клијенте из читавог света процурело је 11,5 милиона докумената и настала је афера „Панамски папири”. Објављене информације садржале су десетине имена политичара и њихових рођака, бизнисмена, спортиста, криминалаца из више од 200 земаља који су желели да сакрију приходе и избегну плаћање пореза. Информације садрже пословна документа, финансијске извештаје, мејл преписке, скениране трансакције.

Афера „Панамски папири” представља највеће цурење информација забележено у историји. У питању је 2,6 терабајта информација, што је 1.500 веће од Викиликса из 2010. године. Докумената датирају из седамдесетих па све до краја 2015. године и садрже 4,8 милиона мејлова, три милиона датотека и база података, 2,2 милиона ПДФ фајлова, 1,1 милион слика и 320.000 текстуалних докумената. Политички скандал оставио је у сенци још једну чињеницу – ово је уједно и највећи сајбер инцидент икада изазван. Захваљујући активностима у сајбер простору, сазнали смо за ову аферу.

Како је дошло до цурења информација и зашто овај случај има своју сајбер димензију? Иако су детаљи још увек нејасни, првих дана избијања скандала представник фирме је потврдио натписе медија да су непознати нападачи хаковали мејл „Мосак Фонсека”, односно неовлашћено приступили серверима електронске поште. Уследио је додатан коментар неименованог извора из фирме неколико дана касније да цурење није био „изнутра” и да је компанија била хакована са сервера са седиштем у иностранству. Званичан коментар фирма није дала.

Ај-ти стручњаци су са правом започели сајбер анализу фирме. Испоставило се да је пропуста и слабости у систему било превише – од неажурирања Outlook web access пријава од 2009. и портала за логовање клијената од 2013. године до компромитованог сервера услед насилних напада насумичног погађања лозинки. Установљено је најмање 20 рањивости у систему, укључујћи ес-ку-ел (SQL Injection) рањивости високог ризика који омогућавају даљинско извођење команди.

Поставља се питање како је могуће да је „Мосак Фонсека”, четврта по величини фирма „заштите имовине” на свету, себи дозволила толике пропусте у сајбер безбедносним мерама. Ово је уједно упозорење да у сајбер простору нико није безбедан.

Хакери су јасно показали да им није циљ само крађа кредитних картица, бројева социјалног осигурања или профила на друштвеним мрежама. Скандал оваквог обима може да се понови. Свака организација, па и држава, појединац, потенцијална су мета. Сајбер безбедност и безбедност у сајбер простору постају императиви у 21. веку И не смеју бити потцењени.

аналитичар за сајбер безбедност