Стипендирање омогућава младима да се баве науком

Сваки подстрек, нарочито финансирање истраживања, неизмерно значи младим истраживачима, јер у Србији научници тешко живе – једногласни су најуспешнији зналци запослени у научним установама којима је осим мотивисаности, посвећености, истрајности и академске честитости у раду заједничка и стипендија која им је јуче додељена у Музеју науке и технике.

Осморо научника мултидисциплинарним радовима у којима се преплићу медицина, фармација, биологија и хемија завредели су по 600.000 динара вредне новчане подстреке.

Финансијску подршку да истраживања спроведу у дело освојили су на националном конкурсу „Покрени се за науку” у организацији Центра за развој лидерства и компаније „Филип Морис”. Пријавилa су се 132 кандидата за пет стипендија, колико је било планирано. Али квалитет пријављених научних истраживања пресудио је да се наградни фонд прошири и обухвати осам добитника.

– Новац ће се искористити за паметне ствари. У истраживању се бавим бактеријском резистенцијом, а читалац ће разумети да није питање да ли ће, него када ће бактерије да развију отпорност на антибиотике који се прекомерно користе. „Супербактеријама” постојећи лекови неће моћи ништа. У том случају и најмања инфекција могла би да буде фатална. Научна заједница тај проблем решава на два начина. Један је тражење нових антибиотика. Али, процес откривања новог лека кошта три милијарде долара. Алтернативна метода је проналажење супстанце која ће спречити бактерију да победи постојећи антибиотик – њу тражим. Постоји ензим којим бактерије нападају и уништавају антибиотик. Ако тај ензим спречимо неком супстанцом антибиотик ће убити бактерију. Дизајнирам деривате борне киселине који би као инхибитори тог ензима могли да постану „лек” за спречавање бактеријске резистенције – упростио је Александар Веселиновић, асистент Медицинског факултета у Нишу, један од стипендиста.

Малобројне су прилике да научнике неко овако награди, примећује Марија Лесјак, доцент на Природно-математичком факултету у Новом Саду, такође стипендиста. Планира да открије које намирнице би ваљало у исхрани да користе оболели од анемије.

– Недовољна искоришћеност или количина гвожђа у крви много нарушава квалитет живота. Ако бих доказала које намирнице утичу на апсорпцију гвожђа могла бих да откријем дијету која би помогла у спречавању ове болести – појашњава научница да је и лаици разумеју.  

У име стручне комисије проф. др Марија Гавровић-Јанкуловић, са београдског Хемијског факултета, истиче да је на конкурс „Покрени се за науку” стигло много квалитетних пројеката, да је 39 ушло у ужи избор, а најбољих осам одабрано је једногласно. И она сматра да је стипендирање научника за сваку похвалу јер омогућава младима да се баве науком у Србији.

Сагласна са тим речима, Ана Ђорђевић, виши научни сарадник Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић” Универзитета у Београду, али и стипендиста, потврђује да треба много новца за експерименте. Уверена је да су награде потврда ваљаности идеја истраживача и захвална на подршци да се замисли младих научника обистине.

– Начин живота који подразумева гомилу стреса, пуно седења, мало кретања и неправилну исхрану препуну шећера подстакао ме је на истраживање које би требало да покаже шта је то у ћелијама нашег масног ткива што их тера да се стално пуне, да скупљају резерве и претварају нас у гојазне. Јер, гојазност није само естетски проблем, него је често удружена са дијабетесом, кардиоваскуларним обољењима, многим здравственим компликацијама које је тешко вратити у нормалу – објашњава Ђорђевићева.

Честитајући добитницима награде, али и организаторима конкурса на жељи да допринесу развоју науке, проф. др Нада Ковачевић, проректор за студије и управљање квалитетом Београдског универзитета, указала је да је сваки подстицај истраживачима корак ка развијању свести да треба улагати у младе и њихове идеје.  

Да је додела стипендија само почетак, да „Покрени се за науку” намерава да настави сарадњу да награђенима, али и кандидатима који нису освојили стипендије, најавио је Стеван Вранеш, менаџер корпоративних послова компаније „Филип Морис”. Напоменуо је да ће се подршка младим истраживачима вишеструко вратити друштву јер „наука значи живот”.

Стипендисти програма „Покрени се за науку”

Ана Ђорђевић, виши научни сарадник Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић” у Београду

Љубица Вучићевић, научни сарадник Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић” у Београду

Јелена Крстић, научни сарадник Института за медицинска истраживања у Београду

Филип Бихеловић, доцент Хемијског факултета у Београду

Бојан Божић, научни сарадник Технолошко-металуршког факултета у Београду

Александар Веселиновић, асистент Медицинског факултета у Нишу

Владислав Воларевић, доцент Факултета медицинских наука у Крагујевцу

Марија Лесјак, доцент Природно-математичког факултета у Новом Саду