Коштуничина вера у саветнике

Премијера Војислава Коштуницу одавно прати ореол човека који се нерадо појављује у јавности. Зато су врло често у његово име иступали неки од његових саветника. Ових дана, Коштуница ће остати без једног од њих. Саветник за медије Срђан Ђурић одлази на нову функцију – постаје директор и главни и одговорни уредник ТВ „Авала”. Неки су одлазак Ђурића повезали са уласком Жељка Митровића у власничке структуре ове телевизије. Понуда Ђурићу уследила је након што је РРА одобрила власнику „Пинка” да купи 4,95 одсто „Авале” што је председник Управног одбора ове телевизије прокоментарисао као „помоћ у подизању квалитета програма и креирању успешне пословне политике ове медијске куће”.

После парламентарних избора прошле године, премијер га је пребацио у свој тим након што је Ђурић изгубио место директора владине Канцеларије за сарадњу а медијима (ова функција је припала Демократској странци која је на то место поставила Миливоја Михајловића, дугогодишњег извештача с Косова и Метохије).

Ђурић је, према писању неких медија, Коштуницу упознао давне 1990. године када је имао кратак излет у политику као члан ДС-а. Сада већ одлазећи саветник по професији је новинар, био је уредник спољнополитичке рубрике на Студију Б, а онда је прешао на БК телевизију где је био главни и одговорни уредник информативног програма. Напустио је Карића 2001. године и постао сувласник агенције „Олаф Мекатир” која и данас успешно ради.

Верност лојалнима

Незванично се прича да ће његово место заузети Бранислав Ристивојевић, који је недавно поново постављен за саветника премијера (на том месту био је и у прошлој Коштуничиној влади). Пред прошле парламентарне изборе овај правник је постављен за другог портпарола Коштуничине Демократске странке Србије. Ристивојевић је и председник Управног одбора „Железница Србије” иaко по Закону о спречавању сукоба интереса не би могао да обавља ове две функције истовремено.

Поред њих у Коштуничином кабинету седе и бивши министар за економске односе са иностранством Милан Париводић, такође бивши министар за рад и запошљавање Слободан Лаловић, филозоф Миле Савић, каријерни дипломата Мирослав Шестовић и правник Александар Симић. За своје услуге саветници који су у сталном радном односу добијају плату од 105.512 динара, док универзитетски професори који саветују премијера добијају накнаду од 67.000 динара.

Протеклих година, с времена на време, Коштуничин кабинет је доживљавао измене. Мора се нагласити да је то ипак само повремено јер Коштуница, како кажу они који га боље познају, важи за човека који се не одриче тако лако људи у које има поверења. Они који су одлазили из његовог кабинета, махом су то чинили својом вољом. Изузетак од тога је случај донедавног саветника Владимира Галића. Како се незванично може чути, Галић, који је некада био директор Агенције за приватизацију, отишао је из кабинета, а растанак није био баш у љубави.

(/slika2)Колико премијер држи до лојалности и поверења поред осталог говори и податак да као његов лични секретар већ годинама ради Мирела Васић, која има репутацију изузетно дискретне особе од које нико није успео да исцеди неку информацију о „шефу”.

Још када је ступио на власт, 2000. године као председник СРЈ, Коштуница је окупио екипу људи у коју је имао поверења и који су и до данас остали његови блиски сарадници иако су у међувремену отишли на неке друге функције.

У првом тиму су се нашли Слободан Самарџић, Александар Тијанић, Градимир Налић, Петар Лађевић, Раде Булатовић, док је шеф кабинета била Љиљана Недељковић.

Упућени у кабинетска дешавања кажу да ови људи без обзира на то што нису у непосредном окружењу премијера и даље имају значајну позицију и често су много утицајнији него они који се формално налазе на саветничким местима. Уосталом, чињеница да су након одласка из саветничке фотеље завршили на директорским местима утицајних институција у држави довољно говори о томе колико је Коштуница имао поверења у њих.

Некадашњи саветник за безбедност Раде Булатовић постављен је на место директора БИА, а новинар Александар Тијанић је именован за директора државне телевизије.

Из прве Коштуничине саветничке гарнитуре занимљиву биографију има и Градимир Налић. Коштуница је намеравао да Налића, који му је био саветник за људска права, произведе у министра полиције, али му та идеја није прошла – супротставио се ДС. Лидер Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић, у време док је био шеф посланичке групе ДОС-а у Скупштини Србије, оптужио је Налића за настојање да изгради паралелну службу Државне безбедности, лојалну Коштуници, што је овај негирао. Налић је био и адвокат Радета Булатовића када је овај ухапшен у полицијској акцији „Сабља” после убиства премијера Зорана Ђинђића. Налић је касније основао фирму за обезбеђење имовине и лица.

Скандал мајстори

Међу онима који имају највише утицаја на Коштуницу, пре свега када је реч о косовском питању, издваја се садашњи министар Слободан Самарџић. Његов утицај је растао са заоштравањем косовске проблематике.

Међу онима који су дуго уз Коштуницу и који важи за човека који има утицаја на премијера је и Александар Симић. Овај правник је у другом мандату саветник за политичка питања. Својим изјавама у протеклих неколико година узбуркао је јавност. Црну Гору је након раздруживања државне заједнице назвао „квазидржавом”.

Иако званично нису ни на једном положају, али чије савете премијер уважава, јесу и некадашњи саветник председника Србије Бориса Тадића Леон Којен и књижевник Матија Бећковић. Леон Којен је још док је био на саветничком месту оптуживан да је близак ставовима супарничког ДСС-а. Међутим, од када се на опште изненађење средином фебруара појавио на слави Српске радикалне странке почеле су спекулације о томе да ли ће радикали постати бројнији за још једног члана или је само реч о промоцији новог пријатељства. Коментаришући појаву овог госта Драган Тодоровић, потпредседник СРС-а, рекао је да ће највероватније бити основано једно тело које ће окупити личности од интегритета међу којима је и Којен. Он је, како је објаснио Тодоровић, добар стручњак и не одустаје од својих принципа и радикали су с њим увек добро сарађивали.

Осим саветника, у јавности су се повремено појављивали и Коштуничини шефови кабинета. Док је био председник СРЈ на том месту налазила се Љиљана Недељковић. И њој је приписиван својеврстан утицај на Коштуницу. У једном од ретких интервјуа које је дала рекла је: „Пребацују ми да сам Проклета Јерина. Земља Србија, изгледа, просто има потребу за Проклетом Јерином. Уз то, Воју је најлакше напасти тако што ће бити нападнут неко ко му је близак”.

Када је напустила Коштуницу медији су објављивали да је разлог за разлаз то што је Недељковићева била незадовољна својим третманом у странци и растом утицаја Зорана Дракулића кога је ДСС предложио за градоначелника Београда. Она је, наводно, тврдила да је он штетан за странку.

Када је 2004. године Коштуница постао премијер на њено место је дошао Александар Никитовић који је био њен заменик у време док је Коштуница био председник СРЈ. Никитовић је рођен у Бару, дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду где је и магистрирао. У кабинет је дошао на предлог Коштунице с којим се упознао током заједничког рада у Институту за филозофију и друштвену теорију. Наводно је био врло утицајан када је реч о односима с Црном Гором (пре њеног отцепљења), а кажу да је имао значајну улогу и при добровољним предајама хашких оптуженика. Он је, прича се још, задужен и за односе с пословним круговима. Његово кумство с бизнисменом Војином Лазаревићем остало је у домену нагађања.

-------------------------------------------

У два кабинета две жене

Једине жене у кабинетима водећих политичара су др Гордана Матковић и Бисерка Јевтимијевић-Дрињаковић, сараднице председника Тадића, тако да испада да су само две жене у два кабинета. Највећи број Тадићевих и Коштуничиних саветника су релативно млади људи. Једна од ретких заједничких карактеристика ова два тима, јесте просек година. У оба кабинета просек година је 45.