Чека се да „Гаспромњефт” пристане на продају

Јасна Петровић Стојановић

Сага о „Нафтној индустрији Србије” (НИС) се наставља и после дуже од годину и по дана колико је компанија под америчким, ничим заслуженим, санкцијама. Тако би укратко могао да гласи закључак после најновије изјаве министарке енергетике Дубравке Ђедовић Хандановић да је сада све у рукама руске и мађарске стране.

„Ми смо наш посао завршили, сада је све у рукама руске и мађарске стране, да оне постигну споразум о изласку руског власништва и да то америчка администрација и одобри”, казала је јуче она. Навела је да је Србија са МОЛ-ом водила интензивне и тешке преговоре како би се њена позицију у власничком уделу НИС-а побољшала, истичући да је у томе успела.

И мађарски МОЛ је јуче на берзи објавио да су успешно окончали преговоре са Владом Србије у вези са закључивањем акционарског споразума који се односи на стицање већинског удела у НИС-у. „Преговори са продавцем и надлежним институцијама и даље су у току како би се финализовала предметна трансакција”, наводи се у саопштењу мађарске компаније, и додаје да су преговори значајно напредовали и додатно продужење лиценце омогућава финализацију трансакционе документације.

Упитани колико смо сада ближи коначном решењу за НИС и чиме смо успели да убедимо МОЛ да прихвати све што смо им предложили, а што им до скоро није одговарало, из Министарства енергетике за „Политику” кажу да су преговори са мађарским МОЛ-ом били интензивни и тешки, али неопходни да бисмо побољшали нашу позицију у НИС-у. У томе смо успели и уколико се трансакција до краја реализује, Србија ће имати механизме којима ће моћи да штити своје тржиште, и права каква није имала у време продаје НИС-а 2008. године. Сада коначан исход зависи искључиво од главних актера потенцијалне купопродаје, а то су „Гаспромњефт” и МОЛ, да они финализују свој договор и да за то добију одобрење америчке Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАК).

– Србија је у овим преговорима све време имала јасне циљеве и јасне „црвене линије”, а рафинерија нафте у Панчеву је била централна тема преговора, као стратешки важан капацитет за снабдевање домаћег тржишта. Према постигнутом договору са МОЛ-ом, осигурали смо да рафинерија ради у капацитетима барем оноликим колики је НИС имао у прошлости и то у најбољим годинама свог рада, што ће омогућити да се наше тржиште нафтних деривата задовољава пре свега радом рафинерије у Панчеву – истичу у ресорном министарству.

Будући да лиценца и за наставак преговора и за рад НИС-а истиче 16. јуна, било је неопходно и да ОФАК зна како преговори напредују. Сада када је од Мађарске и Србије стигло уверавање да су се договорили, реално је очекивати да Америка одобри нови, дужи рок рок за наставак приче. Оно што је још важније јесте да ОФАК овог пута продужи оперативну лиценцу на више месеци како би „Рафинерија Панчево” наставила да ради, „Јанаф” испоручује нафту да тржиште Србије као и до сада буде добро снабдевено свим врстама деривата. Иначе, НИС-у 31. децембра ове године истиче и уговор о испоруци нафте преко овог хрватског нафтовода.

Дакле, лоптица је у руском дворишту, те уколико већинске газде НИС-а не прихвате овај предлог, могли би бити главни кривци за неуспелу трансакцију. НИС је, иначе, објавио раније у среду да је поднео захтев за добијање нове посебне лиценце.

Упитан како чита изјаву министарке да су успешно затворена сва питања са мађарским МОЛ-ом и постигнут компромис када је у питању уговор акционара (шерхолдер агримент), адвокат Војин Биљић, стручњак за европско право каже за „Политику” да се чини да договор између Републике Србије и МОЛ-а задовољава кључне услове на којима је држава инсистирала у досадашњем току преговора, а то су услови који се односе на наставак рада рафинерије, повећање учешћа државе у капиталу и већа овлашћења у органима управљања.

– То суштински значи да је држава добила све на чему је у преговорима инсистирала. Предуслов за закључење трансакције је наравно сагласност „Гаспрома” и МОЛ-а и прихватање ових договорених услова и од те компаније. Треба имати у виду да је договор Србије и МОЛ-а само договор заинтересованих страна вођених економским, али не и геополитичким интересима, а да ће будућа одлука „Гаспрома” доминантно зависити од геополитичке прихватљивости договора – каже Биљић.

Питање које остаје отворено је начин на који је до ових прихватања услова наша земља дошла.

– Да ли је Србија понудила неку другу погодност МОЛ-у или ако јесте, која је то погодност? На ову могућност указује изјава министарске у делу у којем користи термин компромис. С друге стране, уколико је МОЛ једноставно прихватио услове државе и поред тога што ти услови нису у линији са интересом те компаније, одговор треба тражити у стратешком дијалогу између Србије и САД, у којем се посебан фокус ставља на енергетику. Не искључујем могућност да је МОЛ пристао на услове Србије под директним или индиректним утицајем Америке. То би могло да укаже на виши ниво односа у односима ове две државе – каже наш саговорник.

Не треба заборавити, истиче Биљић, да је Америка у последње време демонстрирала и конструктивност и стрпљивост, када су у питању интереси Србије, па не би било изненађење да након тога уследи и директна подршка која би се огледала у јачању позиције државе у области енергетике. Могуће је да је ово био први корак у том правцу, каже он.

Преговарачи не смеју да пренебрегну чињеницу да је међудржавни споразум Русије и Србије 2010. године могао да падне на социјалном програму. Јер да га руска страна није прихватила онако како је тада на томе инсистирао репрезентативни синдикат НИС-а код новог послодавца, питање је како би се све завршило. А најважнија тачка социјалног програма односила се на то да без воље запослених не може да престане радни однос. Неопходно је да се радници заштите и овог пута јер је реч о 13.500 запослених, плус „Петрохемија”.

Шта ако Руси не прихвате договор

Упитани шта шта уколико „Гаспромњефт” не прихвати овај предлог МОЛ-а и Министарства енергетике, из овог министарства одговарају да санкције НИС-у оптерећују енергетски систем Србије пуних 18 месеци.

– Много је тешкоћа и искушења било за то време, али је држава својим мерама и одговорном политиком успела да сачува сигурност снабдевања, а грађани и привреда нису осетили последице санкција према нафтној компанији. Верујемо да је проналажење одрживог решења близу, чему је српска страна дала свој допринос кроз преговоре и постигнути договор са компанијом која преговара о преузимању већинског пакета акција у НИС-у – одговарају из ресорног министарства.