Притворен терориста

Од нашег сталног дописника

Бањалука, 8. марта – Министарство унутрашњих послова Федерације БиХ ни данас није саопштило нове детаље у вези са хапшењем двадесеттрогодишњег М. Б. из Сарајева, у чијем аутомобилу су нађене две експлозивне направе, с припремљеним детонаторским капислама и сатним механизмом. М. Б. је ухапшен у Кисељаку, а у његовом стану су нађене две пушке и већа количина муниције. Он је притворен због основане сумње да је починио кривично дело „припремања тероризма”.

Од добро обавештеног извора наш лист је сазнао да је М. Б. бошњачке националности, као и А. К. (30) и седам година старији М. П. који су, према саопштењу федералног МУП-а, ухапшени у наставку истраге, започете лишавањем слободе М. Б. Код А. К. су нађени „вирмани и печат једне банке, помоћу којих се могу пребацивати финансијска средства, док су код М. П. пронађена два килограма канабиса”, наведено је у саопштењу МУП-а Федерације БиХ. Они су предати надлежним тужилаштвима.

Позивајући се на „интерес истраге”, федерална полиција није желела да открије карактер везе између тројице ухапшених Бошњака. Извор нашег листа, близак Агенцији за истраге и заштиту Босне и Херцеговине, не искључује могућност да је М. Б. био само посредник, односно испоручилац и, можда, „произвођач” експлозивних направа у којима је било око пет килограма експлозива. Наш саговорник, желећи да остане анониман, указао нам је на још један детаљ: обе експлозивне направе у аутомобилу М. Б. могле су се активирати за свега неколико минута.

Професор Факултета за безбедност Универзитета у Београду др Дарко Трифуновић, уз ограду да нема довољно података о овом случају, нашем листу је у телефонском разговору рекао: „Када знамо да Нихад Ћосић, алијас Абдул Рамхан, слободно живи у Сарајеву, иако је у својој исповести, чије је делове објавила и 'Политика', признао да је ратовао на страни талибана у Авганистану и клао војнике западних држава, онда нема вести из БиХ која може да изненади. Очигледно је да је корен тероризма у БиХ, без обзира на то да ли је верски, политички, национални или, евентуално као начин обрачуна међу криминалним круговима, много дубљи него што је власт у овој земљи, посебно њен бошњачки део, спремна да призна.”

Трифуновић је у овом контексту подсетио и на недавни скуп у Зеници „Халали нам, Хамза”, на којем су муџахедини и њихове присталице протестовале против одлуке босанскохерцеговачких власти да одузму нерегуларно дата држављанства „Алаховим борцима”, који су углавном били у јединици „Ел муџахедин”. На овом скупу су позване Бошњакиње „да рађају нове Абу Хамзе, нове шеике Анваре ел-Шабане”, затим да је „ислам виза будућности”, да „глава иде, али вера не иде”... Слично је било и прошле године у априлу, на сахрани неформалног вође вехабија у БиХ Јусуфа Барачића, где се вијорила и застава са натписом „Хамас – Горња Тузла”.„Све ово говори да део Исламске заједнице БиХ, макар и прећутно, подржава вехабије, односно присталице радикалног исламизма. А, они, познато је, нису за преговоре и договоре, него искључиво за насиље као начин да постигну свој циљ – исламски поредак”, казао је др Дарко Трифуновић.