Државу не сме да води један човек

„Ја имам мишљење ко би требало да буде у влади, као што га има и сваки грађанин Србије. Али, ја на то не утичем, о томе не одлучујем, у то нећу да се мешам. Да ли вам личим на човека који би сада рекао Вучићу кога да узме за министра или коју политичку странку да узме у коалицију? А он од јутра до вечери одговара на питања како му ради који министар, да ли је задовољан коалицијом коју је направио”, каже у разговору за „Политику” председник Србије Томислав Николић, појашњавајући недавну изјаву да не жели да прејудицира ко би могао ући у владу, пошто би његово мишљење можда могло да се разликује од мишљења које ће превладати.

Премијер се није саветовао с вама, није тражио ваше мишљење?

Ми смо само разговарали о томе.

Дакле, ипак сте разговарали?

Наравно да смо разговарали, разговарамо о свему. Али оно што он ради треба он да објави. Оно што ја радим, ја објављујем. Наши разговори само служе да свако од нас или учврсти своје мишљење или да га формира.

Поводом сукоба између ваше саветнице за медије и аналитичара Драгомира Анђелковића рекли сте да, пошто је реч о сараднику председника Републике, може да се деси да не буде заштићен колико заслужује.

Анализирајући медије, колико су заинтересовани за оно што радим, а колико сви радо објаве исту лаж која крене од једног медија, наравно да сам закључио да ћемо ми овде имати проблема, све док сам ја председник Републике. Некоме нисам по вољи, некоме се не свиђа то што радим, некоме се не свиђа оно што не прихватам да урадим. Моји поступци су патриотски мотивисани, пре свега заступам интерес Србије, а потом се трудим да ниједним својим потезом ни на који начин не доведем Владу Србије у ситуацију из које би морала да се извлачи зато што би неки мој потез био супротстављен тој Влади Србије. Што се тиче мојих обавеза, испуњавам их марљиво и предано, међутим, јавност мало о томе зна, углавном се прича врти око таблоидних измишљотина. Много пута сам указивао, истина безуспешно, на то да се мој ход по мукама наставља још од времена председничке кампање, кад је постало јасно да бих могао и да победим. Из више разлога, један је и то што сам желео да будем путоказ будућим председницима, па сам напустио политичку странку коју сам основао и водио. Затим и моја структура личности је таква да ја, изгледа, умем да трпим много удараца, а нисам спреман да било кога ожалостим, да било коме узвратим било какво зло.

Да ли сте могли да очекујете да ће ваш мандат протећи у тим, како кажете, нападима на вас?

Ја сам само очекивао коректан однос, очекивао сам да свако ко ме не воли мора да размисли да ли воли оне који су гласали за мене, да ли воли оне које ја представљам. Функција председника замишљена је тако да би било боље да је биран у Скупштини. Али, кад вас народ изабере, и то има својих предности, јер се свугде у свету с поштовањем разговара с председником кога су грађани изабрали директно. Знам да многима у Србији из више разлога не одговара то што сам ја председник. Знам да би свако волео да је председник његов кандидат, што је такође немогуће. Ниједним својим потезом нисам угрозио ни најситнији интерес Србије. Напротив, обновио сам стара и склопио нова пријатељства, што је било незамисливо пре мог мандата.

Дакле, мислите да би било боље да се председник бира у Скупштини?

Нека то одлуче грађани, када и ако им се икад буде понудила таква опција. Ја сам се, и када смо се Коштуница, Тадић и ја договарали око новог устава, залагао за уставну одредницу да председника бира Народна скупштина. Међутим, Тадић је инсистирао на томе да председника директно бирају грађани, јер је био убеђен да ће веома дуго да побеђује. Желео је да се Устав промени тако да би могао да има још два мандата. Знам и да би било боље да натполовична већина изабере председника.

Зар вам већу снагу не даје управо чињеница да сте изабрани непосредно од грађана?

То вам даје унутрашњу снагу. Ја сам потпуно миран, зато што су ме грађани бирали да заступам интересе Србије, а не неке неке коалиције, скупштинске већине састављене од различитих људи, то би могло да ствара нестабилност код председника. Још ако иста већина која га је изабрала може и да га смени, онда ви, кад радите свој посао, морате да бринете о томе шта ће вам рећи и они који нису ваши политички истомишљеници. Наравно да је слабији председник кога је изабрала Скупштина и да зависи од скупштинске већине, а ако председник државе зависи од воље неке већине, то онда није права мера за председника. Ја сам прихватио сваки начин избора председника, само из искуства указујем на оно шта председник може да доживи.

Медијска харанга не може да утиче на грађане Србије, али може да утиче на мој душевни мир и мир моје породице, мојих пријатеља, мог окружења. Многи моји пријатељи и лично су повређени, кажу да нисам то заслужио. Али, кад погледам ко ме напада, знам да је то припејд новинарство. Ко убаци допуну, тај добије чланак о мени, па кад два-три дана нема допуне, онда нема писања о мени и тако се то врти укруг. Ја ћу то да издржим.

Да ли се слажете с тезом да је значај неке функције у Србији у сразмери с моћи политичке личности која је обавља?

То не сме да дозволи ниједна држава, ниједан народ. Кад би се то дозволило, то би била диктатура. Не сме да постоји јака личност од чије ће структуре зависити како ће да се води држава. Држава се води по Уставу, закону, у складу с највишим интересима државе. Човек није јак ако туче песницом, ако вређа у медијима, ако има петсто килограма. Човек је јак ако су му наступи јаки, ако његове речи остављају последице, ако његови сусрети остављају траг. Моја снага је у томе што сам оснажио позицију Србије. Ја сам јак председник Републике, јер нећете наћи ниједног председника с којим сам се срео, а мислим да сам се срео готово са свима, који ће једну лошу реч да каже након сусрета са мном, не само о мени, него ни о Србији, ниједног који није променио негативан став о Србији.

Ових дана Зорана Михајловић је рекла да је годину дана пре председничких избора рано говорити о томе ко ће бити кандидат СНС-а, а и Александар Вучић је пре две недеље на питање да ли ће вас подржати одговорио да је рано говорити о томе...

Тема је наметнута да би се видело да ли постоји сукоб између Александра Вучића и мене. Људи који су се представили као кандидати, за њих је нормално да буду кандидати, то су председници својих странака, а право и обавеза сваког председника странке јесте да буде кандидат на председничким изборима. Ми имамо много посла, ја разумем Александра Вучића. Зашто би се сада изјашњавао о томе? Кад буде време за изјашњавање, лако ће да се изјасни. Сад је пред нама много посла. Пажња медија окренута је према председничким изборима који ће бити за годину дана, а сваког дана се живи у Србији. То никад није била битна тема годину дана пред изборе, изузев у овом случају, у којем се рачуна да би, ако се евентуално не кандидујем, ако не будем кандидат СНС-а, ако не победим на изборима, Александар Вучић остао без главног ослонца. И да би могао да се произведе председник Републике који би био с њим у кохабитацији, који би био у сукобу с њим сваког дана. Да ли би то било добро за Србију, шта би донело Србији? Поново немире, поново антагонизме.

Да ли би СНС могао да има другог кандидата, а да то не будете ви?

Ви сад поново причате о изборима. Сазнаћете на време.

Поново сте на мети напада „Курира”, једно време као да је владало примирје између вас и таблоида...

То је стари однос према мени: или сам човек кога треба разапети на крст или сам човек о коме не треба ништа рећи како му не би расла популарност. Не постоји средство информисања за које бисте рекли да фаворизује Томислава Николића. Скоро да не постоји јавно гласило за које можете да кажете да ме прати на потпуно коректан начин. Има много медија који ме уопште не прате или који су против мене. И сами упадате у замку да, кад не напишу ништа лоше о мени, неку измишљотину, бљувотину, као о некој звезди из ријалитија, а не о председнику, кажете да постоји неки договор између нас. А зашто бих ја морао да имам договор с новинама да ме не блате, да не износе о мени инсинуације. Вајни аналитичари једва чекају да их неко позове из редакције таблоида и пита како коментарише оно што је објављено о Томиславу Николићу. Ја немам никакав договор ни са ким. Да неко из Председништва прети, не би тај аналитичар Анђелковић имао о чему да пише. Он пише о претњама зато што нико из Председништва никоме не прети, нико никога не опомиње. Ако неко позове и пита шта вам то треба, зашто ово радите, па ваљда треба то да питају, али то није претња. Немам договор ни са ким, немам новаца да платим било коме ко уређује новине, ко је власник новина, а и да имам, не бих то плаћао, тако да никад не знам шта ћу, кад ујутру отворим новине, пронаћи у њима. Ја на то не утичем.

Свугде у свету таблоиди копају по прљавом вешу...

Прво, није то копање по прљавом вешу, немојте тако да говорите. Оно што се о мени напише у месец дана мислим да не бисте могли да саберете о свим председницима у свету за годину дана. У свим земљама у свету функција председника подразумева неки начин достојанственог односа према њему, посебно зато што ја ни на који начин не иритирам било којег новинара, никада нисам никога увредио ни повредио, али као да постоји некакав план да се ја сам уклоним из медија да би њима остало цело бојно поље да пишу шта хоће, пошто ја избегавам да дајем интервјуе. Пола вашег интервјуа су теме које се не тичу председника Републике, али и ви подлежете атмосфери, хтели бисте да вам причам о нечему што није део мог посла.

Да ли неко стоји иза тих таблоида или је то само њихова жеља да подигну тираж?

Питајте таблоиде шта је њихова жеља.

Рекли сте недавно да је „неко” одлучивао да не може подједнако да представи у медијима Владу и председника, па је решио да представи Владу и тако сте, како сте рекли, ви остали негде по страни, као да баш ништа нисте урадили. Ко је тај „неко”?

Ваш уредник, уредник РТС-а, уредник „Информера”, уредник листа „Ало”, уредник Б92, Студија Б. Сви учествују у томе, ја то гледам и читам. Да ли вам је то неко наредио? Није. Сами мислите да је то тако добро, зато што је очигледно да нисам миљеник никоме од вас. Али то ме не спречава да радим добро за Србију, имаћу чиме да се похвалим кад ми истекне мандат, потребни су сати и сати емисија, или бројеви и бројеви новина да се помене све шта сам урадио. Ако треба, замолићу да се одштампа нека књига, кад већ није могло да се види и прочита, да послужи другима да ме критикују због тога што буде у тој књизи, због свега онога кад сам у одлучујућим тренуцима спречавао катастрофалне потезе које би Србији могли да донесу зло.

Да ли сте чули неку нову идеју од представника опозиционих партија који су били код вас на консултацијама?

Нисам чуо ништа ново што би можда могло да преокрене ситуацију у Србији на много боље. Ја сам поштовао уставну обавезу око које би се после данима испредале приче, која није имала циљ да дођемо до мандатара, пошто је већ било јасно ко има већину у Скупштини. Неки су дошли само да ме пред камерама увреде и повреде. Жао ми је само што Пинки није дошао да види Тита.

Да ли вас је изненадило што Шешељ није дошао?

Није, ја сам знао да неће доћи.

Шта је разлог?

Требало је да погледа у очи човека који му никад није нанео никакво зло, који је поштовао његове жеље, због чега је избачен из странке, човека коме псује мајку која је мртва педесет година, човека о коме лаже сваког дана, а ја му не одговарам ни једном једином речју. Мислим да он то суочавање са самим собом није могао да поднесе.

Нисте хтели да улазите у полемику с представницима радикала?

То је бесмислено. Знао сам да ће почети да ме вређају и нису дошли да говоре о влади и чак сам дозволио да говоре док су ту још били сниматељи. Чим су рекли да они не мисле с Александром Вучићем да улазе у владу, ја сам устао, јер је мој посао био да саслушам да ли желе да уђу у владу или не.

Шта је пресудило да промените став у вези с Вуком Јеремићем и дате му подршку за кандидатуру за УН?

Основни разлог је да је одлучено да би Србија требало да има кандидата. И заиста, онај ко најбоље познаје УН, структуру, ко је створио доста контаката – то је Вук Јеремић. Он је имао моју потпуну подршку, онда је дошло до те изјаве о Унеску која није била добра, која је могла да послужи искључиво домаћој јавности, али, на срећу, није донела велику штету. Вук Јеремић и ја смо разговарали и он је схватио зашто сам рекао да неће имати моју подршку. Међутим, ја ћу се на свој начин укључити у подршку Јеремићу, зато што постоје државе с чијим председницима ја комуницирам, где Јеремић нема довољно контаката. Учинићу све што могу да победи.